Robija-Blog

nedjelja, 24.08.2008.

Ratnici podzemlja - The Warriors

Prije dva dana sam gledao Ratnike Podzemlja. Opet su bili emitirani putem tv
signla, a preko odašiljača. Po boji na televiziji rekao bih da koriste
Siemens-ovu opremu. Evocirao sam uspomene na davne 80-e kad sam prvi puta
gledao taj film. Sjetio sam se kako sam bio nabildan nakon filma. Obukao sam
tatin prsluk od ovčije kože i napisao kredom na leđa Warriors. Izašao sam
na ulicu sa namjerom da stignem iz Radićevog bloka preko centra grada;
Zagrebačkog bloka do Kolodvor kvarta. I tako sam krenuo. Pičio sam satima
pješke u ovčijoj kožurini ali kvartovskim momcima ni traga. Vratio sam se
preko Lapovaca, Novog sela, Banje, Kanovaca, Vojarne kvarta i nazad u
Radićev blok. Pred kućom sam bio totalno lud jer nisam naišao na akciju.
Razmišljao sam sat vremena šta da radim i sinula mi je sjajna ideja. Skočio
sam u zrak, napravio lastu, stisnuo ruke uz tijelo i puko čelom od stazu.
Oma mi se svidilo, pa sam ponovio to još dva tri puta. Nakon zadnjeg skoka
sam se probudio na stazi oko 06:00. Malo sam se zaneo, pa sam se dao na zlo.
Kad sam otvorio oči čelo mi je zaklanjalo pogled. Imao sam nadstrešnicu od
15cm nad očima. Kraj mene je stajao Omer. Omer je bio rom koji je prodavao
staro željezo i tepihe.

-Pa dobro brate Robijo! Ko te to ispendrečio?
-Niko! To sam ja malo vježbao za ljeto kad dođe bazen da znam skakat na čelo.
-A budale! Pa di ti je voda brate Robijo?
-Ajde Omere u kurac! Šta ti znaš šta je voda. Vidi kako si crn. Ko cigan!

Omer se popeo na kola i pogonoio konja. Sutra dan ujuto sam ga vidio kako
vozi svoje sedmero djece u bolnicu. Imali su glave zamotane ručnicima.

-Hebo ti mater svooo-juu Robijo. Vidi šta sam napravio zbog tebe. Učio sam
djecu da skaču na glavu sa ogade od Obnove Osijek u betonski kanal dubok dva
metra.

Dok je tako odlazio šibajuči konje otvorio sam Fantu i nategnio; postao sam
fantom slobode i odlučio da nikad više neću biti Warriors.

24.08.2008. u 02:19 • 7 KomentaraPrint#

subota, 02.08.2008.

Ivica i Marica.

Bilo jednom dvoje mladih. Zvali su se muško i žensko i šetali su po
gradu. Daleko su odlutali i jako su ogladnili. Odjednom su nabasali na
pekaru punu kolačića i tjestenine poškropljene štaub šećerom.
-"Kako je ovo ukusno!" reče žensko usta punih kolača.
-"Mmmmm! Moglo bi ti biti još ukusnije da si nešto drugo natrpala u usta." -reče muško punih usta.
Zatim opaze debelog pekara na prozoru.
"Uni-đite dijeco, uni-đite na bljakljave i pite" reče debeli pekar na čistom Hrvatskom.
"Činji mi se da ste gljadni. Spravljat ću vam toplju pitu drobljanicu od janječih govana."
Mladi su se pitali šta im je činiti. Bili su jako gladni, pa odlučiše
prihvatiti poziv. No, čim su ušli u kuću, debeli pekar ugrabi muškog i pične ga u kavez.
"Ti ćeš mi budeš da karam debelja guzica." grohotom se nasmijo debeli pekar.
Debeli pekar natjera žensko da radi u kuhinji. Morala je ispeći mnogo pita, a muško ih je morao sve pojesti.
"Samo njeka se utovi. Ja voljim kad karam da karam veljika guzica." reče debeli pekar.
Pekar je svakoga dana umakao prst u guzicu muškog koji je bio u mračnom
kavezu, i tako provjeravao kako napreduje tov.
"Njimaljo se nije udebljao!" vikao je. "Ženjsko, ispeci još pita govljanica sa drobljima! Ispeci još puno govljanica!"
Kavez je bio tako mračan da debeli pekar nije primjetio da mu muško gura
stari janječi čmar iz pite umjesto svog.
"Još je uvijek pljeviše mršljav. Šta nevalja sa tim govljanicama?" vrištao pekar, dok je namještao ginekološku stolicu za obradu muškog. Tada žensko ugrabi priliku i gurne pekara na stolicu pa mu brzo zaveže remenje na rukama
i nogama. U guzicu mu ugura kabel od kokoške i pusti struju.
"Gotovo je s njim!" viknu žensko ponosno. Zatim oslobodi muško iz kaveza.
"Biježimo brzo!" kaže žensko muškom.
"Hehehehehe!" nasmije se muško. "Nikuda mi neidemo! Kuhaj sad čang šlang za
debelog pekara. Hoću i ja da karam!"

02.08.2008. u 19:06 • 1 KomentaraPrint#

Problem sa instalacijom Windows-a.

Jednog dana me pozvao moj prijatelj da sredim njegovoj sestri komp. Odem ja
tamo i pozvonim na vrata. Otvori mu sestra i obraduje se mom dolasku. Uđem
ja u nutra a ona me odvede gore u sobu i kaže
-Evo mog kompa koji nešto nije dobro.-
Bacim se ja oma na hakiranje i zaključim da treba preinstalirati
"prozor", jer su totalno u banani. I tako isučem ja moj komplet za
reinstalaciju te opočnem sa radom. Već sve bilo gotovo i dođu drajveri na
red. Pitam ja di su joj drajveri a ona kaže:
- u ladici ispod tipkovnice-
te ustane da mi ih doda. Kako se ladica izvlačila prema mom torzu, tako me okrznu
po penisu. Ladica se otvori do pola i stane. Počne ona da gura ladicu unutra
van a ja se sav uzjebo, jer mi se već podignuo iz gača. Zapela ladica a ona
drka li ga drka. Rekoh:
- daj ja ću.-
E tu se ona malo zacrveni i pusti ladicu.
Ja za ladicu a ladica se otvori normalno. Kao stari porno glumac sa iskustvom, skužim ja da
maloj treba nešto drugo, pa se ustanem i priđem joj. Poljubim je u usta i
pređem preko obraza laganim lizom na vrat. Rukama joj se zavučem pod majicu
a ono trojka na prelazu u četvoru. Polako joj skinem majicu i patkošulju pa
zatim i grudnjak. Cijelo vrijeme je gledam u oči, iskusan sam, nema šta.
Počmem joj mazit ramena i ruke i bogami sise. Liz po grudima pa dole na pupak i stomak.
Sve rula kako treba i mi se udobno smjestimo na krevet, te mi ona počme da skida pantalone
i košulju. Osta ja u gačama, patkošulji i čorapama ali stvarno sam sexi.
Iz radia piči Vuco. Odlučim da joj pokažem tehniku jezikom na i oko klitorisa,
pa si skine njene hlače da mi bude lakše. Lagano se spustim u međunožje i
razmaknem joj gače kako bi uvalio jezik kad sunce ti jebem, Šuma Striborova.
Vidio sam Stribora sa sikirom kako se šeta po njoj. Aj ništa. Zaližem ja
dlake na lijevu i desnu i napravim razdeljak na pizdi, pa krenem. Mala se uvija i izvija
a ja ga ližem po sred razdeljka. Od prilike sam znao kad je spremna na
ulazak i pristupim misionarskom položaju. Skinem si gače i ostanem u
čorapama i patkošulji ali sam sexi. Polako joj približim spolovilo razdeljku i
krenem lako-dubokim prodiranjem. Mala cikne i ja stanem.
-Polako nevina sam.-
Jebo te Perun, još jedna recka na držali mog glavića pomislim ja i
promijenim strategiju prodiranja. Paz sad startegije! Uđem polako, pa se vratim nazad da ne skuži
da je već izgubila nevinost. I tako se njoj malo po malo omili i ja se već
oslobodim malo ali sam još uvijek sex-i. Svršim jednom u misionarskom
položaju pa je okrenem sa guza kako bi si to učinio još jednom. Tu sam već
bio nešto malo žešći i ona iznenada zacijuka u intervalima.
-Mislim da sam svršila, predivno je, hvala ti.-
-Ništa, ništa sestro, i drugi put.-
Te nastavim da guslam. Guslam ja ali mi onaj njen čmarni mišić ne da mira. Više nisam mogao
da izdržim pa izvadim penis iz razdeljka i prislonim na guzni mišić. Ona se
okrene i kaže:
-nisi valjda lud?-
Nisam, daj se ti samo opusti i uživaj.
Suknem ga u guz i počnem sa dubokim prodiranjem. Mala umire u agoniji.
Meni milo da nemoš milije. Dok sam je tako drnčo kažem joj da se dobro drži
jer sad kad svršim mogao bi da je spalim spermom kao da sam sa Kriptona.
Uhvati se ona za krevet i drži a ja ubrzo eksplodiram u nju svom silom
sperme i spolne sluzi. Nakon toga smo se malo ljubili i mazili pa se ja
ustanem ugasim komp i kažem da ćemo nastaviti drugi put. I sad ide pitanje za
vas:
mogu li se Windoes-i nastaviti sa instalacijom ili sve moram ponovo?

02.08.2008. u 18:48 • 3 KomentaraPrint#

Nemo po naški.

Sinoć dok sam vršio veliku nuždu, transformirao sam se u Nemu, uskočio u wc
šolju i zaplivao "gradskim govnovodom i kanalizacijom" ne bi li vidio šta
ja toliko plaćam svaki mjesec njima. Pošto je bilo mračno upalio sam račun
za telefon jer je on najduži. Već na samom 20-om metru uletim u gumenu
navlaku marke "Ris" koja se opirala zubu vremena. Iskobeljam se nekako iz
nakurnjaka i krenem dalje. Baš sam prolazio ispod kućnog broja 39 susjeda mi
moga Ćilima, kad me oblije topla kaša krempite, piva, rakije i želučane
kiseline. Susjed je slavio rođendan. Onako toplo ispovraćan spustim se dolje
do križanja B.Jelačića i H.Kraljeva gdje primjetim kako je tu koncentracija
fekalija znatno niža. Tu se za trenutak osjetim kao riba na suhom. Plivajući
dalje ulicom B.Jelačića prema parku upadnem u kritičnu masu govana i sranja.
Toliko sranja može biti samo na jednom mjestu. Da! Stigao sam ispod zgrade
"Gradskog poglavarstva." Bio sam blizu parka sa prirodom. Znao sam to jer
nakon sranja dolaziž do gustog granja. Park je bio pun drveća. Nastavljajući
ispod muzeja, vidio sam govno Tutan-Kamona i platno za menstruaciju iz doba
Lukrecije Borđije. Pomalo umoran, odlučim još da odem ispod hotela i zgrade
bivšeg sup-a pa kući na tuširanje. Pod hotelom nađem vhs snimku severine u
prirodnoj veličini, a trajanju od 295 minuta koju je ona uništila vlastitim
rukama i pošaljem ju na index.hr preko računa za telefon koji je sadržavao
rubriku "internet promet 490,00kn."
U otvorima ispod bivšeg sup-a, otkrijem pisanu državnu tajnu broj
184629502625374575 u kojoj su bili najstrože čuvani podaci:
1. sup ima 380 šolja za kavu.
2. sup ima 800 čaša za sok ili vodu.
3. sup ima 300 stolova.
4. sup ima 737 stolica na po četiri noge. a drug višestruki inspektor ima
jednu sa osovinom za rotiranje u oba smijera.
5. svijetla u sup-u zaposlenici pale po želji (točka 5 ukazuje na početke
demokracije).
Na kraju svih tih tajni, našao sam i đepni manual za inspektore. On je
glasio kao "najstroža tajna SFRJ." Tamo je pisalo slijedeće:
1. Ako ispitanik kaže "nisam kriv" tući ga šamarom.
2. Ako ispitanik kaže "nisam ukrao" tući ga macolom i zavrtati mu ruke (ne
rukave)
3. Ako kaže da je u partiji isplatiti mu putne troškove od Australije do
sup-a i nazad.
4. Ako ništa ne kaže pogledati ima li jezik i smolu u ušima.
5. Ako ima jezik, a nema smolu u ušima pravi se lud pa ga treba tući u
smjenama od 12/24/12/48.
Račun je polako dogorijevao i ja se zaputim u korito Bosuta. Tu isplivam na
obalu pa se transformiram nazad u Robiju i krenem pješice kući. Kod kuće si
natočim čašu hladne gradske vode pa ubacim 5 kuna u otvor kanalizacije.
Bome su zaslužili.

02.08.2008. u 16:06 • 2 KomentaraPrint#

Zbližavanje.

Sad sam došao iz grada sa ženom, a ja za volanom. Idemo kući kad, tup,
zaustavi nas policija gore na vrhu šeste škole. Misle mi valjda bili u
svatova pa će nas sada kaznit. Bili smo u Plusu i lokali. Pita maestro ste
pili šta? Ja kažem dva mala piva (he he he he). Očte duvat? Pa naravno kažem
ja i taman htjedoh reći da imam rizle, kad murijaš izvadi neki aparat. Pička
mu mislim si ja to neka moderna nargila. Kaže on meni stavi tu plastiku i
puši unutra dok se ne ugasi zelena lampica. Pa jebem ti kako unutra? Pa
valjda u sebe mislim si ja, ali to neka moderna nargila pa ajd da probam i
to sranje. Udahnem ja duboko i sunem unutra onaki pijan. Sučem ja brate oko
20-45 sec. bez prestanka kad osjetim blagu vrtoglavicu u glavi. Ho hoooo pa
to djeluje, lupa, udara! Što ja duže duvam sve mi se više manta u glavi. Kad
se ugasila lampica uzme on nargilu, a ono piše 0,21. Uredu je gospon, laku
noć on će meni. Šta laku noć pitam ja? Pa da platim duvku? Netreba ništa sve je u
redu kaže maestro. Oca ti jebem šta je demokracija mislim si ja, pa murija
dijeli besplatnu duvku po ulici. Uđem u auto, a žena pita šta je bilo? Šta
će bit, poduvali malo ko ljudi i svako svojoj kući. A dobar im ovaj proces
za zbližavanje ljudi sa kontakt policajcima, kaže žena, vidiš kako su fini,
još će da stoje i sa rakijom u ruci te nude narod po ulici.
Vala jedan veliki Živijoooooooooooooooooooooooo za našu muriju.

02.08.2008. u 15:46 • 0 KomentaraPrint#

U posjet drugoj vjeri.

Prije nekoliko dana odem na servis da nađu lijeka mom printeru koji je eto
bolestan već duže vrijeme. Naime, što god mu zadam da printa on pušta samo
isprekidane crne linije. I tako uđem ja sa "Hvaljen Isus" očekujući navjek
faljen, a ono će serviser - "harjam kuršum nadrobnjak", na šta drugi odgovori:
"krišna dobraphamavagma" !!!!!!!!!
Ajd prdnem i ja nešto na slovenskom -"pofajč kokot", pa iznesem svoje prableme.
Primi serviser printer, stavi ga na stol i počne molitvu vibracijskog dlana.
Drugi počne da pali štapiće za uši od vate i plastike, pa krene pjesma:

-punya sravana kirtanah,
-vidhunoti suhrt satam,
-hare krišna hare kriška,
-rama rama, light bez jaja,
-kama lobhadayas ca ye,
-sthitam sattve prašidati severinu.

Pjevaju njia dvojica te čudne tekstove, plješću rukama, gledaju se u oči i
njišu napred nazad. Od jednom stanu kao ukopani i serviser se izvrne na pod.
Drugi prinese tetrijeba te ga zakolje bug-ovim cd-om nad serviserom.
Serviser upije krv mladog tetrijeba, a drugi kaže:
-"nosi printer i nikome ne govori šta si vidio!!"
Samo što sam zakoračio na vratima se pojavi virtualni J.W.von Goethe i kaže
-"lemonziju za Dukat, Todorića i obitelj!!"
Ajme majko već sav spizđen od rituala bacim 20 kuna na stol pa s printerom pod rukom
bježi kroz vrata. Na izlasku me pratila glazba u kojoj prepoznam stihove:
-"Yogi je veći od pustinjaka, veći od empirijskog filozofa i veći od plodonosna radnika. Zato, o Arjuna u svim okolnostima budi yogi!!"

Kupite najnoviji broj Kule Stračare! U njemu pročitajte:
-protkani gnjevom menopauze-
-kako pokloniti svu zaradu i dospijeti pod okrilje blagostanja-
-nečastivi častio do kasno u noć-
-nevina i čista rodila po treći put-
-pojeo sarme sa pravoslavnog groblja-

-

02.08.2008. u 15:27 • 0 KomentaraPrint#

Proročanstvo!

Kako su stare Inke poznate još Martinu Misteriji po svojim prokletstvima,
tako danas možemo sa punim pravom da tvrdimo da se terorizam dešava nekome
drugom, a ne nama. To znači, da su bombe pukle u Americi, Izraelu i
Španjolskoj, a znamo da tamo ima dobrih mušica za pice, jer se daleko čulo.
Onaj ko nije čuo bombe, sigurno je čuo za super uho koje hvata pad igle na
30 metara daljine od super uha. A sada o vremenu. Vrijeme je za promjene
koje bi dobro došle u našu državu jer mi neznamo za bolje. Da je bolje,
nedaj nam Bože! Ustvari, na početku bijaše samo rječ, a kasnije je prešao sa
rječi na djela "JER JE VIDIO DA JE TAKO DOBRO".

02.08.2008. u 15:19 • 0 KomentaraPrint#

Robija i grašak.

Jednom daaavno bio jedan kralj i imo tri sina...
Najstariji se zvao Blues, srednji Adrijan i najmlađi Pajo Pakšu.

Robijina maćeha nimfomanka, koja je osiromašila dom kupujući si pomagala i
prodajući se za užitke dostojne jedne starice, bila je jako ljuta kada je
saznala da je Robija prodao ručno drapalo za nadpičnjaka za samo pet zrna
graška. Opičivši mu šamar lijevom dojkom na kojoj je operirala tumor za
vrijeme trajanja ljeta jedne godine, potjera jadnog Robiju na spavanje, a
grašak baci u poljski wc za poljake, koji je ona zaradila, kao atrakcija za grupnjak
Čeških turista. Te iste noći njegovu staru maćehu potjera srat na poljski
wc za poljake. Samo što je skinula gaće i bacila govno, grašak krene da klija i pogodi
je vrhom ravno u šupak iz kojeg je taman izlazila sarma sa kupusom. Nošena
do tada neslućenim užitkom, jahala je vrh graška put neba ispuštajući
nemilosrdne krike zadovoljstva. Na dvorištu je ujutro Robija imao šta da
vidi: ogromni slapovi vlage su se slijevali sa debele stabljike graška koji
je nestajao u nebu, a iz zraka su dopirali glasovi užitka njegove maćehe:
živijoooooooooo grašak, živijooooooooooo, grašak živijooooooooooooo!!!!
Robija odluči da je potraži te se teškom mukom počne da penje klizavom
stabljikom graška. Tamo je naišao na cestu i dvorac diva koji jebe babe.
Znao je Robija dobro o tom divu, jer je njegova maćeha često pričala u snu
kako bi volila da ju naguzi div Pajo u Pakšu koji je tako prozvan zbog svoje
ljubavi prema guznom mišiću. Sa sigurne udaljenosti on vidje drapalo kako stoji na polici.
Bilo je to najveće drapalo za nadpičnjak koje je Robija vidio. To bi bio divan dar za njegovu maćehu pomisli on.
Kada se div smirio i zaspao, Robija se zaleti i zgrabi kompletnu instalaciju drapala
sa maćehom pa potrči prema stabljici graška da se spusti dolje. U nemilosti
da se odupre tom novom iskustvu gurne si bježeči drapalo u guzici i tako
jako zastenja od užitka da se div Pajo u Pakšu probudio i počeo da ih juri.
Uspjevši biti brži od diva, Robija se spustio na zemlju i uhvatio u ruke
sjekiru te presječe stablo. Div se surva iz neba i zabije se kitom ravno u
staru maćehu, tako jako da je nastala ogromna rupa u zemlji. Od toga dana je
nastala i uzrečica: . Nakon toga Robija je živio dugo i
sretno iznajmljujući drapalo, a povremeno ga i sam koristeći guzicom.

02.08.2008. u 15:05 • 0 KomentaraPrint#

Kako skratiti ga...

To je pitanje koje tišti mnoge momke, pa tako i mene. Odlučio sam za uzvrat da
dam jedan savjet iz Robijine "uradi sam", kako ga produžiti:
Nategnite penis prema koljenu koliko ide. Ocrtajte granicu markerom. U ribarnici kupite ili
upecajte sami jednu štuku porcijašicu. Zavežite štuku za nogu tako da joj
usta budu malo ispod graničnika ocrtanog markerom, a rep prema stopalu, nategnite penis svom
snagom i stavite ga u štukina usta. Snažno opaučite štuku po glavi da zatvori
usta i uklješti glavić. Nakon 10 dana pomaknite štuku cenat do dva prema dolje
i opet dobro stegnite oko noge. Štuku treba nositi oko 2 mjeseca da bi dobili
produženje od cirka 4-8 cm. Evo, to je samo jedan u nizu mnogih načina na koji
možete da produžite penis. Za ovo nam je bilo potrebno:
-jedna štuka od 70dkg= 50kn
-jedan vodootporan marker = 10kn
-jedan par pertli za patike =6kn
-jedna žlica vegete= gotovo besplatno

Ukupno: 66kn

Čitajte i dalje Robijini savjete iz samostalne radionice.

02.08.2008. u 14:46 • 0 KomentaraPrint#

Pohotna punica.

22 stupnja u zraku. Idealan dan za bojanje fasade fasadnom bojom za zidove
kuće koja se gruntovno vodi na vlasniku. Gotovo sam bio pri kraju prve ruke
(od moguće dvije koliko ih imam) kad začujem glas sa druge strane ulice:
-Jaoooooooj što blješti boja! - viknu mi poznati glas.
- Oooo druže plinaru! - odvratim.
-Živijooooooo Robija! - reče.
-Kuda majstore plinaru? - upitam.
-Evo sam ti došao kod punice da očepim cev i pustim plin. Začepilo se. Nije dugo nitko drnčo po ispuhu.
Ajd daj mi cigar da malo predahnem. - reče.
-Nema da fali majstore- velim ja i pruľžm mu cigar.

Popuši on pljugu pa pozdravi i ode kod punice u dvorište. Nastavim ja da
bojam one zidove. Drnčam, drnčam, a majstor nikako da izađe. Znatiželjan kao
i svaki pubertetlija u 29 godini, primaknem se polako prozoru da oslušnem
šta se događa. JEBO TE PERUN! Imam šta i da čujem! Cika vriska mladost i
veselje:

-Jooooooooj gosn plinar šta vam je dobra ova plinovodna cev. Tako je sjajna
i glatka.
-Nije to ništa mala! Ček samo da pustim plin paš vidit šta je potisak u
atmosferu.
-Jaaaaooooj gosn plinaru gurnite ju malo više, kratka je. Nikako da dođe do
plamenika.
-Aj mala malo nateži napred nazad da proklizi dublje.
-Evo gosn plinaru, jel dobro ovako ili želite jače?
-Jače! Jače! Nije to lagan posao! Jače!
-Iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!!!! Gosn plinaru,
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!!!! Upala je do plamenikaaaaaa!!!!
Upalaaaaaaaaaaa jeeeeeeee!!!!!!!
-Aj sad mala stavi tu cijev u usta i produvaj malo da vidimo jel začepljena di još.
-Sissss, sisssss, fssssss,fssssss i sissssss. A je dobra sad? Čini mi se da
je prohodna ali sam ja odgovorna žena pa volim sve da provjerim dva puta.
Još ću malo da duvam. Siiis siiiiiissssss! Jaooooooj! Što mene to fino!
-Aaaaaaaaaaa stani maaaaaaaala! Stani jebo te perun! Usisat ćeš me cijelog
kroz drugi kraj. Aj sad vrati cijev u bojler da pa da je zaletujemo.
-Ušlaaaaa je ušlaaaa! Kad će let masa, a kad će gosn plinaru?
-Samo da je napravim. Samo da je.....aaaaaaaaaaa, eeeeeeeeeee,
iiiiiiiioooooouuuuuu!!!!!! Gotova jeeeee, izlazi! Sad će i pliiiiiiin
PROOOOOOT!!!!!
-Jaoj gosn plinaru mrtva sam od umora. Težak je vaš posao. A zašto vam se
plin tako osjeti?
-To stavljamo posebno sredstvo na bazi tirolke i kuhanih jaja da se osjeti
kad plin curi.Ondak vi mene zovete pa ja vama to počepim. Eto mala idem ja
dalje, a ti zovi kad opet začepi.
-Očem gosn plinaru. Vi ste mi najbolji majstor u zadnjih 53 godine koji mi
je očepljivo cijev.

Brzo se vratim da bojam fasadu kao da ništa nije bilo, a majstor izađe na
ulicu.

-Robija, bog-vikne mi!
-Bog majstore! Ej majstore, zaboravio si da spremiš alat, viri ti iz torbe.
-Vidi kurca reče majstor i zakopča šlic.

02.08.2008. u 14:38 • 0 KomentaraPrint#

petak, 01.08.2008.

Repam i ja...

U nedostatku snage i pameti, po uzoru na veliki broj estradnih humanoida, odlučio sam da i ja zaradim nešto kruha bez motike. Uzela me inšpiracija bez troga i šita, pa sam sade pisac i pjevačica. Penjem se po stolovima, primam eure među sise, dozvoljavam grljenje, čopaj me za gače ispod suknje, oblačim najlonke i pokazujem noge, zavodim oženjene i matore a sa puno para, loše glumim enteleginciju pred kamerama i novinarima. Ja sam estradna zvijezda! Uplatite mi honorare bez granica, jer želim da kupim: SEPTICA says: hors za u nos, hors za u nos i venu, hors za venu probodenu...

Majne hits!

hip-hop elektro sklop
hip-hop o majn got
hip-hop dodaj gan
hip-hop roterdam
hip-hop struži pod
hip-hop preporod

riža, riža, kinez ima ja je nemam
samo takva kina majka

hip hop

hip-hop vrati dop
hip-hop tv šop
hip-hop češke tatre
hip-hop dodaj vatre
hip-hop moj je lajf
hip-hop iberajz

riža, riža kinez ima ja je nemam
samo takva kina majka

hip hop

hip-hop skini šlape
hip-hop morske klape
hio-hop vesel dan
hip-hop ružan san
hip-hop nađoh vašku
najbolji je blog Pajo Pakšu.

01.08.2008. u 12:55 • 1 KomentaraPrint#

Robija sam na svijetu.

Probudio sam se u svojoj sobi. Bilo je 7:34. Znao sam da sam budan jer sam imao otvorene oči, a i nekoliko minuta prije toga sam bio na moru sa obitelji, što je sa mojom plaćom nemoguće u javi. I kurac mi je bio tvrd. Doduše, na njega se nisam mogao pouzdano osloniti jer mi je tvrd i kad spavam, i kad se probudim, a i kad sam duže budan tokom cijelog dana. Jednostavno je takav. Tvrdoglav. Sišao sam dolje u prizemlje. Nije bilo nikoga. Dozivao sam ženu, djecu, njemačkog kera i punicu. Nikoga nije bilo. Upalio sam televizor ali nije bilo programa. Samo je šuškao snijeg na ekranu. Na radio-predajniku nije bilo programa. Izašao sam na ulicu u gačama i nisam zatekao nikoga. Taj sam trenutak shvatio da sam sam na svijetu. U prvi sam mah bio nesretan, a onda mi je palo na pamet da ću moći činiti stvari koje do tada nikad nisam. Konačno sam mogao jesti ostatke bureka i kifli sa pločnika ispred pekare. To mi je bila jedna od najvećih želja, ali je nikad nisam ostvario. Ili bi neko uvijek bio ispred pekare ili bi prodavačice pomele pločnik. Odskakutao sam u gačama pred pekaru i jeo sa pločnika. Kad sam se najeo, došao je red na drugu želju. Popeo sam se na odašiljač od telekomunikacija u dvorištu hp-a i skinio gače. Stalno sam maštao kako mi vjetar struji kroz prepone, miluje jaja, a samo se čuje šuškanje dlaka. Sada sam to i ostvario. Dlake su šuškale jače od uloška u ženskim tangama prilikom kretanja. Bio sam kao u raju. Navukao sam gače i spustio sebe niz toranj. Krenio sam prema javnoj govornici koja se nalazila na periferiji grada. Moja najveća želja je bila da izjebem slušalicu od aparata javne govornice. To sam pročitao u jednoj knjizi. Mnogo puta sam to pokušavao ali bi uvijek netko naišao i omeo me. Ušao sam u kabini govornice, odšarafio zvučnik sa slušalice i gurnio kurac kroz rupu, pa u tijelo drške koje je bilo šuplje. JEBOTE!!! Kako je to bilo dobro. Karo sam slušalicu kao ni jednu rupu do tada.
KAD OD JEDNOM..., iz kukuruzišta koje se nalazilo pokraj govornice iskoči raja.
-SRETAAAAAAN ROOOOOOOĐEEEENDAAAAAN ROOOOOBIIIIJAAAAAA!!!!!!-kriknuše.
Cijeli jebeni grad se skrio u kukuruzištu kako bi me iznenadili za 31-i.
Nastao je muk.
Ja sam jebao slušalicu, a oni su gledali.

Probudio sam se od sramote ranije nego sam navio mobitel. Bila je to još jedna noćna mora.
Žena je već davno bila otišla na posao. Ležao sam sam u svojoj sobi. Sam i sramota me bila..

01.08.2008. u 12:28 • 5 KomentaraPrint#

Kako sam prestao igrati on-line igrice..., jesam k.... :)

Uvod u zaplet, vrhunac i rasplet:

ovim tekstom nikoga ne želim omalovažavati, na nikoga se ne odnosi osobno ili u cijelini. Cilj teksta nije nikoga poniziti ili razljutiti. Oni koji ne razumiju moj vedar duh i smisao za humor neka drže oči podalje od njega.

Prolog:
Svi smo mi očevi!
Malo nas je, al smo svi govna.
Redom. Mi očevi.

KNJIGA PRIMOPREDAJE:
-Smjenu primio u 18:00, u ispravnom stanju.
-Na objektu zatekao spremačicu.
-Sva vozila prisutna u krugu.
-Zadužio pištolj marke ... serijskog broja ... sa ... metaka i ... okvira.
-Obilasci: 18:00, 19:00, 20:15, 21:30...,

Počela je još jedna noćna smjena. Još jedna noć puna razmišljanja, kave i cigareta.
Ovo je noć kada svi rade nešto, kada svi bježe od nečega, noć kao i svaka do sada a ja i dalje trunem u stolici čuvajući neke hladne strojeve. Da ih bar mogu silovati ili oni mene. Samo stoje i hladni su. Da barem znaju vrištat, pa da ih mogu mučiti cijelu noć sa vatrom i tako skratiti vrijeme. Samo bi izgorili. Bez ijednog krika. Hladni su, a i smrde na ulje.

Pročitao sam u novinama da izviđački klub prima nove članove.
-Bože me sačuvaj - promrljao sam sebi u bradu.
Nikad mi nisu bili jasni momci koji se tiskaju u šatoru po nekoj vukojebini, sviraju gitaru kraj vatre, vežu neke čvorove i njeguju tradiciju Partizanskog života.
Moj otac je uvijek govorio:
-Sine! Nikad u izviđače! Tamo se u grupama tiskaju u malim šatorima i međusobno griju tjelesnom toplinom. Što ih se više nagura u jedan šator, to su sretniji. Tako postaju pederčine.- zborio je on.
I bio je u pravu, taj moj otac. Nekoliko mojih prijatelja je bilo davnih dana u izviđačima i svi se danas pakuju u dupe. Matori pedofili vode u šumu grupu djece i onda ih mame bombonima u šator. Od njih je i nastala sva ova pedofilija danas. Bio je u pravu, taj moj otac.
Moj otac je ima čudne stavove prema životu. Malo kad je pokazivao svoje emocije. Osim kad ja nešto zajebem. Onda su emocije prštale na sve strane. One dobre nije poznavao. Njega su u rodilištu cijepili protiv emocija. Mislim da me čak jednom pomilovao kao maloga. Taj dan je bio prilično pijan. Sutradan se zasigurno kajao.

Jednoga dana, kao šestogodišnjak, dobio sam opaku temperaturu. Majka je cijelu noć bila uz mene. Meni je bilo svejedno. Bio sam totalno sjeban. Ujutro je pohitala do ljekarne i donijela svu silu lijekova i čepića za guzicu protiv temperatue. Baš u taj tren se ustao otac i prolazio kraj sobe u kojoj sam ležao.
-Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!! Ubićuteeeeeeeeee, pička ti mateeeeriiiinaaaaa!!!! Štaaaa raaadiiiišššš toooo!!!! - proderao se na majku.
-Dijete ima temperaturu 39,5. Moram mu stavit čepiće da ju skinem.- prozbori majka.
-NEEEEEEEE! OŠ DA NAPRAVIŠ PEDERA OD NJEGA? DA SE NAVIKNE I POSTANE MU FINO? NEMOJ DA-T ŠAMAR OPIČIM SADE! DAJ MU TO NA USTA!- savjetovao je otac moju majku.
I tako sam morao da gutam čepiće za šupak, na usta. Bilo mi je svejedno. Bio sam totalno sjeban. Dan je prošao i moja temperatura je pala. Izgleda da je taj moj otac bio opet u pravu.
Moj rođak je imao gadnih problema kao mali. Stalno je imao temperaturu i stalno su mu gurali čepiće u šupak. Danas mu guraju nešto drugo, na to isto mjesto di su nekad ulazili svi ti silni čepići.
Bio je u pravu, taj moj otac.

Bila je to 1986. Bile su poklade. Dogovorili smo se u ulici da se svi navečer odjenemo u neku pizdariju i poharamo sve kuće. Djeca su se oblačila u razne kostime i maske, zvonila po kućama i pjevala, a dobri ljudi su im za uzvrat davali slatkiše i novac. Ja sam htio da budem dimnjačar. Obukao sam staru crnu trenerku, crne cipele i tatinu crnu radnu jaknu. Iz podruma sam uzeo grumen ugljena i počeo da mažem lice pred ogledalom. Majka mi je donijela sivu kapa, te ju počela mazati drugim komadom ugljena. Smijali smo se i dobro zabavljali pred ogledalom. Moj otac nije volio smijeh. Kada ga je čuo, išao bi za njim kao morski pas za tragom krvi. Privukli smo ga! Sami smo si bili krivi. Vrata od WC-a su se otvorila i ugledali smo oca kako stoji sav crven i zadihan.
-PA SAČEM DA VAM JEBEM I OCA I MAAAAJKUUUUU! ŠTAAAA RADITEEEE BANDO JEDNAAAAAA? KOJI KURAC RADITE I ŠTA SE SMIJETEEEEEEE? AAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!! TROŠITE MOJ UGALJ! - vrištao je na vratima i mlatarao rukama.
-Poklade su. Dijete ide sa prijateljima u ulicu, pa će malo da se ludiraju. - reče mu majka
-IDE ON U PIČKU MATERINUUUUUU!!!!! TO SU SVE PEDERČINE! OBLAČE SE U ŽENSKO RUBLJE I STAVLJAJU HIGIJENSKE ULOŠKE U GAĆE DA IM ŠUŠKAJU. TO IM JE OPRAVDANJE DA SE MOGU VATAT ZA GUZICE! MARŠ U SOBU!- savjetaovao je otac majku.
Šta sam mogao. Gledao sam kroz prozor kako druga djeca pjevaju ispred kuća i pazio da me ne bi vidili iza zavjese. Nisu mogli i da su htjeli. Bio sam dobro maskiran očevim ugljenom. U mraku sobe, iza zavjese. Bio je u pravu, taj moj otac. Sva ta djeca koja su se volila maskirati za poklade danas su modni dizajneri, vole muškarce i plastičnu kirurgiju. Tako su nastali Homo-Metro-Nano-Sexualci. Bio je u pravu, taj moj veliki otac.
Znao je on mnoge stvari, pa me je kao i svaki uzoran otac upozoravao na vrijeme. Tako mi je jednom prilikom zabranio da treniram odbojku.
-To su ti sine sve pederi. Masni i znojni muškarci u uskim svilenim gačama, pripijenim majicama uz tijelo, koji se guraju na uskom terenu. Svake godine smanje teren za par centimetara da bi bili bliže jedan drugome i što više se dodirivali. Zapamti šta ti otac kaže: jedan dan će se rukomet igrati na hrpi. Jedan će da legne dolje na parket, a svi ostali da se redom slažu na njega. Zapamti dobro šta sam ti rekao.- savjetovao me otac, a ja sam slušao razrogačenih očiju, razjapljenih usta.
Bio je moj idol.

Prije dva dana je bio kod mene. Taj moj otac. Zatekao me po tko zna koji put kako igram on-line sa klanom i pričam na TS. Samo me pogledao i odložio na stol neko meso i suhu kobasicu što nam je držao u ruci. Zaboravio sam da sam otac, da sam u braku, da sam samostalan, da imam svoj posao i život. Ponovo sam bio dječak od nekoliko godina koji sjedi na stolici i sluša očeve savjete.
-Vidm da ste jako bliski. Ti znaš kako će to da završi? Jedan dan će netko da predloži nekakav klanski tulum i druženje. Pjevat će se, svirati gitara, palit vatra za roštilj, obući ćete one svoje smješne majice sa oznakama klana, netko će predložit da se baci rukometa ili nogometa, na kraju ćete se svi umoriti i završiti pijani i nagurani u jednom šatoru ili sobi. Sine! Ostavi se toga. Znaš kako to završi? Znam da znaš.- zborio je mudro.

I tako sam odlučio da prestanem igrati. Idem lagano da odmorim dušu i spasim guzicu. Ne želim da me nitko jebe. Otac me davno upozorio na tekst iz jedne pjesme (danas pokojnog) Satana Panonskog:
-Puno sperme rukometno igralište, moja guzica bogato nalazište...

Ako loviš san, naročito onaj sa "virtualnim" grudima, možeš propustiti stvarnu ljepotu pred vlastitim očima.
Borat!

Vidimo se miševi!
Tko zna kad i tko zna gdje...
Sve vas volim! - (nadam se da moj otac neće nikada pročitati ovu rečenicu :) )

Sa štovanjem:
Robija.

01.08.2008. u 01:07 • 0 KomentaraPrint#

Jedna od noći u životu zaštitara.

Jako mi je dosadno, pa sam odlučio da vam napišem kako provodim noć na poslu, šta radim u raljama dosade, te šta mi sve prolazi kroz glavu.

Noć je bila užasno duga. Jedva da je prošla. Izgledala je poput onih noći koje nemaju kraja. Poneo sam tri knjige da pročitam. Nisam pročitao ni jednu. Ne bi ni vi! Vjerujte mi. Prva se zove "Gimnastika Uma." U pičku! Kako to misli kreten koji ju je napisao? Valjda bi trebao svezati gumu oko glave i natezati je u određenom pravcu. Ili pomicati um pomoću ušiju gore-dolje u 10 serija po 20 ponavljanja.
Druga se zove "Govor Tijela." ŽIVA PARANOJA! BJEŽI OD NJE ŠTO DALJE! Da ju neka budala shvati ozbiljno (a navodno je živa istina zasnovana na ljudskoj psihi) pobila bi pola svojih poznanika i obitelji, pa na kraju sebe.
-SVI ME LAŽU!- pa oplete rafal po bližnjima.
Zamislite da pitate svoju suprugu:
-Draga, da li me varaš?-
A ona skrene pogled u tom trenu na TV i odgovori:
-Ne!-
Oma metak u čelo, oma bracika, na, na droljo nevjerana. Eto ti još, bum bum...
Jer knjiga kaže da ako skrene pogled laže.
Ili da pitam mamu:
-Mama? Da li je čovijek kojeg ja zovem tata moj pravi biološki roditelj?-
I mama u tom momentu baci pogled na zapršku koja se peče na štednjaku te odgovori:
-Da!-
I njoj metak u čelo, pa neće mene nitko lagati, ja sam pročitao Govor Tijela. Razumiješ ti mene?
Trećoj nisam ni ime zapamtio. Toliko je debilna. Pročitao sam početak tj., prve dvije rečenice:
"Žena je ležala mrtva na pločmiku. Bila je gola."
Kakav kompletan kreten! Valjda je trebala da stoji mrtva na pločniku obučena u Armanija?
Mrtvima nije potrebna odjeća. Oni se ne stide svoje golotinje. Zar nije pametnije (pomislim, ali to samo ja pomislim) da je počeo knjigu:
"Tijelo žene na pločniku. Nepomična je. Tik, kao da je rođena. Zgrčena u fetusnom položaju. Ima problema."
A onda se saberem i zaključim:
-Jebo knjigu koja počinje sa mrtvom, golom ženom. Zaklopim to sranje od štiva koje je napisao ničim izazvani pisac.
Ja osobno više volim knjige koje počinju u stilu:
"Ispred mene je ležala gola žena raširenih nogu. Izvadio sam iz gača ono što sam imao i gurnio u nju. Jebao sam. Onda sam završio. Otišao sam do hladnjaka, izvadio bocu piva i nategnio iz petnih žila. Spustio sam pogled dolje i zurio u ono što sam imao. Visilo je. Nije bilo bog zna šta, ali je bilo moje. I radilo je."

Idem sada obići krug. To će mi potrošiti 10 minuta zaštitarske noći. Imam tu jedan dio na kraju objekta koji sam nazvao "sablasni perimetar." Trideset metara žice u sablasnom mraku iza koje počinje šikara. Mrak i mukla tišina. Ja stojim i osluškujem. Stalno imam osjećaj da me neki perverznjak čeka u mraku te ograde i gleda mi guzicu. Želi pojebati moju guzicu. Zato nosim pištolj. Neće niko jebati moju guzicu.

Pokušao sam da gledam TV u nadi da će mi prikratiti koji sat. Jebem te televizore!!!!! Koji god program da okreneš svi seru jedno te isto:
-ZAROBLJENI U ALŽIRU! TRI HRVATA I CRNOGORAC NA RADU!-
Moš mislit! Crnogorac išao radit. Ajde televizore nemoj me i ti jebat. A i ta tri nesretna Hrvata, za koji su očin morali u Alžir? To ne možeš ni naći na karti. Pitanje da li taj Alžir uopće postoji ili je fikcija. Šta se ta trojica nisu fino učlanili u politiku i otvorili bilo kakvu firmu. Posla kao u priči, a priči nikad kraja. Robova na tone. Doduše, ne iz Afrike, nego iz ustanove koja se zove "Zavod za Zapošljavanje." Dolazi ih na tisuće. Nejedu, samo rade i odlaze kućama pognute glave nakon robovdana.

Pokušavam da očistim pištolj. Ne mogu da otpustim dio pomoću kojeg se rastavljaju djelovi jer sam izgrizao zanoktice. Do mesa. I prsti su se urotili protiv mene.
01:15h, i sat na mobitelu se urotio protiv mene. Stoji kao ona mrtva žena na pločniku.
Urooootaaaaa, heeeereeeezaaaaa....

06:15h
Evo došao sam kući. Kao da su me trpali cijelu noć svi koji imaju ono što imaju u gačama. Na dolasku sam sreo suprugu u hodniku koja se spremala na još jedan robovdan. Naime, nismo u politici.
-Kako si mi ljubavi?- upitala me.
-Izjebano.- odgovorio sam joj i zaobišao je. Nisam želio slušati šta god mi je imala za reći.

Posljednjim atomima snage prenosim ova slova sa papira na računalo. Jedva čekam da se izvalim u krevet. Mana ovog posla je što imaš jako puno vremna da razmišljaš. Jednog dana će me to sve uvaliti u sranje do grla. Ako već nije. Za kraj ću sam sebi smisliti poslovicu:
ko puno misli, za jaja su ga stisli!

LAKU NOĆ!

vaš: Robija.

p.s.
nemam snage za lektorat. čitaj kako piše.

01.08.2008. u 00:43 • 0 KomentaraPrint#

Priča o Robiji by Pajo Pakšu

Poglavlje I: KORIJENI


Robija se rodijo u sretnoj obitelji gdje se zanat policajca prenosijo sa oca na sina, a tako i ime Robija.
Već po dolasku iz rodilišta plijenijo je pažnju.
- Vidi ga kolki mu pemdrek! – cijela se obitelj divila, a pogotovo otac: Vidi kako samo čvrsto stoji.
I već je zadovoljijo dvije babice.

No, da bismo shvatili ljubav prema policijskom zanatu moramo se vratit u daleku prošlost kad je knez
Radoslav doveo Hrvate u današnju domovinu te je rekao: Braćo Hrvati, sad kad smo stigli ovdje treba uspostavit zakon, a drugarice Tuga i Buga predlažu druga Robiju koji ih je zadovoljijo svojim pemdrekom za organa reda i mira.
Od tada je muški kriminal opo dok je žemski bijo u porastu, a Robija ih je neumoljivo kažnjavo na svoje i njihovo zadovoljstvo.
I tako se počevo prenosit zanat policajca u obitelji Robija sa oca na sina.

1923. godine Robija se proslavijo hapšenjem Jove Stanisavljevića Čaruge na što ga je kralj Aleksandar nagradijo sa 200 000 dinara.
*Robija je Čarugu ispratijo do samih vješala, ali nije htijo gledat i samo vješanje pa mu se Čaruga obratijo: Šta nećeš gledat vješanje?
Robija mu je odgovorijo: Ma nemam ti ja stomak za to, naš. Nije meni do tvoje glave Čaruga…
- Znam već do sto hiljada dinara.
- Ma dvjesta hiljada, Čaruga. Kralju je bijo rođendan pa povisijo.

Godine su prolazile, a već slijedeći Robija je bijo organ reda i mira u NDH. Tu je imo jedan susret koji će se kasnije pokazat sudbonosan kad je zaustavijo jednu nepoznato osobu:
- Slušaj momak, jel ti znaš da je policijski sat. Vadi ausvajs.
- Izvolite. – kaže nepoznati i pruži ausvajs.
- Khm, Josip Broz, a? Što si po zanimanju?
- Bravar.
- E, slabo ćeš se ti kruha najest s tim zanimanjem. Nisi baš volijo učit, a?
- Nisam gospodine. – odgovori nepoznati.
- Ajd sad briši i da te ne vidim. Jel znaš da se opasno šetat ovako kasno noću, a? Ko zna na kakve sve barabe moš najić. Oš da te napadne neki boljševik..štatijaznam..komunista pa da ja najebem zbog tebe. Ajd briši!
- Poslušaću vas, majkumubožju. – kaže nepoznati te uzme ausvajs od Robije i nestane u noći.

Za Robijin čuveni pendrek čula je i Eva Braun te predloži Fireru da zaposli Robiju kao njenog osobnog čuvara. U Berlinu je Robija imo pun pendrek posla: AAAHHHhh, Herr Robi šnel! šnel!AAAAA..gedorencurbrigencimerfraj…aaaaa…svršignću….
-Nemoj još da svršiš Eva tek te guslam osamnaest ipo sati.
No svemu ima kraj pa i ovome. Jednom u ključnom momentu upo je niko drugi do sam Firer:
-Vas ist das? (simultani prijevod: Guslaš mi Evu suncetijebem žandarsko. Saces mi u Aušvic guslat)
Na to Robija poskoči onako gol sa visokom uzdignutom rukom i pemdrekom te usklikne: Hajl Hitler!
Eva nije imala snage za ustat te je pohotno digla noge i rekla: AAAaaaaaa…majne Firer, gertruneknbekenbauer gerštimt gegeben(simultani prijevod: Herr Robija me kaznijo, Moj Fireru, pemdrekom. Zaslužila sam. Bila sam zločestaaaaaaaaa….)

Ovo je malo smekšalo Firera te je Robija svršijo u zatvoru gdje je dočeko i kraj rata.

Po povratku u zemlju nakon rata igrom slučaja ponovo je sreo malog bravara koji ga je prepozno te ga pita: Jel ti znaš ko sam ja?
Robija ga pogleda pa kaže: A ti si onaj bravar! Jesi se zaposlijo il još žicaš okolo?
Na to skoči bravarov osobni tjelohranitelj – Majkutifašističku, jel znaš s kim razgovaraš? Ovo je drug TITO! – te pokuša udariti Robiju nogom, al ovaj instiktivno odbije taj napad pemdrekom.
Tu skoči drug Tito i ukori druga: Majkumubožju, druže Španac. Jel ti znaš da je meni drug Robija četrdestdruge spasijo život u Vinkovcima?
- Nisam znao druže Tito. Drugovi obećavam neće se više ponovit! – te drug Španac usklikne – živijoooooo drug Robija i svi se uhvate i zaplešu tradicijonalno kozaračko kolo.


Zahvaljujući drugu Titou Robija je ponovo dobijo svoj posao i posto milicajac. Kažnjavo je najčešće drugarice svojim dugim i krutim pemdrekom: To druže Robija, kazni me – urlale su pohotno drugarice.
Kad je ošo u mirovinu Robiju je zamjenijo njegov sin koji se isto zvao Robija.
No sve je pošlo naopako kad je drug Tito preminijo 1980 u Ljubljani tako da je i Robija pavo sve niže i uzeli su mu službeni avto te je moro putovat avtobusom na posao.
Jednom dok je putovo avtobusom mladi huligan je napo bakicu koja ga je pitala: Ajde sinko ustani se da sjednem pošto sam stara, a ti si mlad i mogo bi stajat. Na to mladi huligan odgovori bakici: Popuši mi kurac baba.
To čuje naš junak Robija pa kaže: Nemoj da ja dođem tamo pa ti popušim.


E sad da se vratimo par godina prije Titove smrti kad se rodijo naš stvarni junak Robija.
I sto je to krenilo po zlu pa je Robija posto ZAŠTITAR, a ne organ reda i mira.

Tu bi kontjutiden...

01.08.2008. u 00:08 • 1 KomentaraPrint#

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

< kolovoz, 2008  
P U S Č P S N
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv


Komentari da/ne?

Opis bloga

Opis bloga je jednostavan: OvoJeSamoBlokZaPisanje.

ROKOVNIK ZA ATRESE

www.gang-cya.com
www.ppaksu.blog.hr

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se