Dnevnik izbeglice

Dobro je, desilo se i to...
Obama je postao 44. predsednik SAD, i to prvi Crnac (Afroamerikanac ili koji već PC termin) na tom položaju. Zna se da će mu Joe Byden biti potpredsednik, da će mu još neke face doći za sekretare i još neke za savetnike. Neko mesto će i dati republikancima, čisto zbog "nacionalnog jedinstva", kako bi se to na brdovitom Balkanu reklo. Hyperi koji su ga digli u nebesa sada ponavljaju: "Jesmo vam rekli?!"
Naravno, budale, pa vi ste ga i stvorili u neku ruku. Obama je pravi primer medijski proizvedenog političara po ukusu ciljne grupe. To samo po sebi nije loše, ali ne može biti ni dobro. Jednostavno, bezlično je. To je kao postaviti fikus za predsednika. Ili lampu, ili trendy fotelju. Taj trijumf plakata i televizije nad ozbiljnim ljudima pomalo je poražavajući, a izbori kao izbori svode se na puki spektakl, koji je uvek sam sebi cilj. Mislim, pratili su se one izborne noći kao što se prati i dodela Oscara i finale Svetskog Prvenstva u čemu god. I kampanja, duža i rastrošnija nego ikad, isto tako se pratila...
U Srbiji je ta vest prošla u maniri svetskog hypea, ali sa nekom pomalo zloslutnom notom, kao taj Byden će uticati na ovo i ono, ne voli Srbe, Kosovo, kurac palac... Neki ljudi, čak i neki ljudi koje cenim, otvoreno su navijali za republikance. Neki drugi su otvoreno navijali za Obamu, kao da ih se tiče. Prva stvar, potpredsednik SAD je ceremonijalna figura koja će doći na predsedničko mesto jedino ako se predsedniku nešto dogodi, recimo umre, bude ubijen, podnese ostavku ili ostane trajno nesposoban. Potpredsednik savetodavno utiče na kabinet, ali nema nikakvu realnu moć, a njegova reč je sve, samo ne obavezujuća. Drugo, vara se svako ko misli da u politici ima mesta emocijama i ličnim stavovima. To je posao, možeš ti nekoga voleti ili ne voleti, ali posao ti je da rešiš probleme. Balkan je problem, ali kontroliran, niskog prioriteta, pa će biti prosleđen nekim birokratama, verovatnije nižeg ešalona, koji će taj, već solidno ohlađeni krompir, uvaliti na brigu i staranje ogromnom, bespotrebnom i nesposobnom birokratskom aparat EU. Kraj priče. Amerika više nema posla sa Balkanom. Treća stvar, ko je sa Bydenom radio zna da je čovek od principa i tvrdoglav kao magarac, i da neće odustati dok svoje ne istera, a isteruje samo ono za šta misli da će permanentno držati vodu. Ako zbog toga on mrzi Srbe ili šta god, onda i ja ponosno mrzim Srbe. Go for it, Joe!
Naravno, po sredi je mitomanija, ista onakva kao kada je Bush uz lopovluk, pobedio Gorea. Kao, sve će biti bolje kada neko drugi moćan zasedne, kao svi oni imaju lično promišljanje o nekoj zemlji koja ima manje stanovnika od nekog velegrada koji drživ do sebe... Čak ni obrazovani Europljani više ne razlikuju Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Bugarsku... Njima je sve to istočnoeuropski trash. Uostalom, neka mi neki obrazovani homo balkanicus navede razlike između Litve i Latvije, a ako to prođe neka mi navede razlike između Alabame i Wisconsina. Hvala. Jebite se, mitomani.
Iz nekog mog ugla gledanja, razapetog između teško sebičnog i humanističkog, ova varijanta je dobra, ma koliko mi se gadili superstar političari koji se ne mešaju u svoj posao. Ako se oni ne mešaju, možda će naći nekog pametnijeg da posao obavlja umesto njih, dok se oni slikaju, besede na gori i doli, glume zabrinutost i šta već rade.
Prva dobra, humanistička, stvar je obustavljanje agresivne spoljne politike i preraspodela prioriteta. Biće intervencija, naravno, ali čini mi se da će biti bolje izrežirane i smislenije, da će se manje prašine oko toga dizati.
Sledeći plus bi bila kakva-takva kontrola štete koju je Bush napravio bilo na spoljnom, bilo na unutrašnjem planu što se ekonomije tiče. Jer je dotični iza sebe ostavio epsku svinjariju izazvanu pohlepom krupnog kapitala i pohlepom sitnih pojedinaca koji su odmah računali koliko su dobri ako uzmu kredit i prevrte neku lovu iz šupljeg u prazno. Budala je onaj koji misli da ga kriza ne pogađa, sada, kad je na svetskom nivou. Ne pogađa možda neke otoke koji žive od ribe i hotela, ali će sve države, u punom smislu te reči, ovoga sveta propatiti debelo dok se to sranje ne reši. A ovako će se možda i rešiti, a da je MCCain pobedio, to bi išlo sporije i teže. Razlika je u političkim filozofijama, republikanci se lože na korporacije i veliki protok novca kroz njih i na tržištu. Demokrate se lože na državni budžet, punjenje istog i neprofitne, a popularne investicije u zdravstvo, škole, nauku... Bez toga nema jake američke srednje klase, bez nje nema svetske srednje klase, a bez svetske srednje klase život idet u kurac na svim uglovima Planete Zemlje.
Treća dobra posledica je čisto lična, za koju godinu dolar će ljudski skočiti, a ja ću moći da se tog balasta ratosiljam i sve promenim u valutu kojom ću češće operirati.
I na kraju, jedna vesela analiza. Državni raw model kulture i ukusa se drastično menja sa administracijama. Prosto, menja se medijska percepcija i menja se medijski izraz. Tako je u doba konzervativnih 80-ih na snazi bila podela mjuze za dečke i cure, odnosno na (cock-)rock i tupavi pop. U Clintonovo doba to se blago izmešalo, pa je bitno bilo da mjuza ima kakvu-takvu ne baš mnogo pametnu, ali ipak poruku. Tada smo imali grunge, a alternativa je skakala na sve strane. Tako će nam se valjda skinuti lažne zvezdice piskavih glasova i nadrkane crnčuge sa simbolima moći, a doći nešto novo. I u filmu je ista stvar: Kada je Nixon popušio, popušili su i ratni spktakli, a stvoren je Novi Hollywood, sa pametnim filmovima koji imaju intrigantne zaplete i pokreću teme. Onda su na red došli Superheroji kada su se republikanci vratili iz mrtvih, pa su se 90-ih snimali filmovi katastrofe sa porukom da kolektivni duh i solidarnost prevladavaju vulkane, zemljotrese, vanzemaljce i šta sve ne, a onda su opet na tapet došli superheroji, koji su zagušili filmsku produkciju do nepodnošljivog nivoa, propraćeni sa remake-ovima svega i svačega i filmovima bez stava i muda. Nadajmo se da će se i to uskoro promeniti, pa će tako i neki mlađi autori doći u fokus.
Očigledno je da je ljudima potrebna promena, promena u svetu koji ih okružuje, da im je dosta sranja. I to pozdravljam. Barače Obama, ostani sa nama.