Dnevnik izbeglice

Za ovakav post potrebno je:
- 8 sati puta, 1 sat pograničnog zadržavanja uračunat
- 3 sata sna,preferabilno na partije
- do 1 litar belog vina,
- nekoliko sati druženja sa muzičarima
- sveže iskustvo sa Srbijom, uživo ili preko youtube-a

Suština je napraviti nove pojmove u bukvaru kako bi klinci što lakše naučili azbuku (nešto kao abeceda, samo ćirilično i obsolete). Dakle, počinjemo:

A:
Alija (Iz(m)etbegović), mrtvi predsednik B&H inc. Iako je zbog smrti postao pomalo retro tema, ipak je inspiracija nekim viđenijim trve kvlt narodnjacima, pa se pojavljuje u tekstovima kao što su:
"ne volim te Alija
zato što si Balija"
ili:
"nećeš, Aljo, proći kao prije
ti na štapu nosićeš dimije,
tvoja propast već je na vidiku
kad ti ćerka uči politiku"
Da se ne lažemo, dotični Alija je bio govnar, kao i svako ko je okrvavio ruke u poslednjem plemenskom ratu. Ali je mrtav. Respect that!

alternativa: Albanija

B:
Beograd, prestonica u kome žive najbolji srBski vitezovi koji ginu od svojih baklji u stranim ambasadama, ali i najveći izdajnici, kao i najviše Cigana, Ustaša i ostalih nepodobnih. U suštini konglomerat glupila duplo veći od Zagreba, kao i mesto radnje nekih pristojnih filmova.

alternativa: Bugarska, najskorija članica EU, koja je i dalje gori jad & beda od Srbije

V:
Vukovar, mesto najveće srpske pobede, jedan lep grad, nekada zgodan lokalitet za snimanje istorijskih spektakala o Austrougarskoj. Grad, koji je na pravdi Boga oslobođen do temelja danas funkcioniše kao dva geta.

alternativa: Vuk Karadžić, tvorac azbuke i mrska austrijska ulizica

G:
Govna, omiljena srpska hrana, kada ih drugi, najčešće sagovornik, jede. Takođe popularan vid prehrane među političarima i politikantima.

alternativa: Gasprom, oni Rusi koji su kupili naftnu industriju skoro pa džabe

D:
Drkanje, fizičko, nervno ili intelektualno, nije bitno. Bitno je da se drka.

alternativa: drvo, sinonim za sposobnost prosečnog Srbina da revidira pogrešan stav

Đ:
Đubre, ono što je vidljivo na ulicama gradova i sela. Takođe i karakterna osobina

alternativa: Đinđić (Zoran), frajer koji bi u nekom normalnom svetu bio cool. U Srbiji je dobio metak u srce za sve dobro što je uradio.

E:
Ekspreso, što je isto što i espresso, samo na seljačkom dijalektu

alternativa: elegancija, stil odevanja koji se ogleda u uvlačenju majice u traperice i gornjeg dela trenerke u donji. Manje elegantni primerci izgledaju kao da se odevaju na talijanskom buvljaku

Ž:
Život, koji ne može da čeka, ali nikako da krene. Uz Boga, omiljeni objekat za psovanje

alternativa: nema je, valjda.

Z:
Zvezda, idiotski fudbalski klub sa idiotskim navijačima koji zapale policajca bakljom, pa plaču kad popiju 10 godina robije.

alternativa: zečevi, simbol srpske hrabrosti

I:
Istina, jedna i jedina, srpska

alternativa: izbeglice, ljudi sa hrvatskim akcentima, koji su Hrvate toliko zadužili, da su ih isti proterali. U principu, izbeglice smrde, mole za pomoć i pljačkaju po autobusima.

J:
Jebanje, najčešće u mozak

alternativa: Jagodina, varoš u Pomoravlju čiji je gradonačelnik postao euro-entuzijasta preko noći, kada mu je država poklonila mladunče žirafe za zoo vrt. Inače se proslavio pričom da je bio suviše mali kada su Beethoven i Chopin bili popularni

K:
Kurac, ono što se dobije kada se brani Kosovo. Takođe i oralna zanimacija kod Srba

alternativa: Koštunica, mračni ludak koji živi u Belanovici sa mačkama i govori u šiframa, nekada bio premijer, a ostao kriminalac

L:
Lepa Lukić, narodna pevačica koja je sve pare uzete od gastarbajtera porošila na kocku. Nek joj je sa srećom

alternativa: luk, beli, u hrvatskom jeziku poznat kao češnjak, ljupki miris u gradskim, prigradskim i međugradskim autobusima

LJ:
Ljubljana, nedosanjani sam akademskih građana Srbije. Za taj grad i tu državu, njima treba viza, koju ne dobija baš svako

alternativa: nema, pa nisu Slovenci blesavi što su ovo slovo izostavili iz abecede.

M:
Mokra Gora, seljački mokri san. Ethno-selo u režiji Emira (Nemanje) Kusturice, antiglobalističkog pajaca. U suštini, pustopoljina sa nekim kurčevim drvenim kućicama gde je Emir / Nemanja bog i batina

alternativa: metal! samo ako niste za narodnjake, krenite još jednom utabanom stazom u modi, muzici i oboma. Budite pravoslavci sa obrnutim krstačama.

N:
Nikola Tesla, veliki Srbin, koji je Srbiju mrzeo koliko i Hrvatsku. Američki naučnik, svojatan sa svih strana. Nije jeb'o, ali je izmislio struju.

alternativa: Nemanja Đorđević, večiti student prorektor beogradskog univerziteta. Ima oko 40 godina. Dovoljno.

NJ:
Njiva, odakle je svaki Srbin došao u grad da ne radi ništa.

alternativa: nema je, i to bi seljaci mogli da shvate.

O:
Opanci, seljačke cipele, pogodne za sranje van kuće zbog specifičnog vrha.

alternativa: ovca, seksualni objekt sa kojim muški Srbi gube nevinost

P:
Pahomije, pop koji je jebao neku decu (mušku), pa je pušten na slobodu zbog zastare zločina. Priča se da je pod protekcijom patrijarha Pavla, poznatog kao Paja Sidaš.

alternativa: peder, homoseksuala i/ili loš čovek. Najčešće Hrvat, Slovenac ili odnekle sa zapada. Ako vidite dvojicu bradatih muškaraca kako se grle i ljube, znajte da oni nisu pederi nego nacionalisti

R:
rivotril, lek koji srpsku urbanu omladinu drži van domašaja kolektivnog ludila. Kao heroin, samo legalno.

alternativa: Romi, ili Cigani, sa kojima svako saoseća, čiju muziku svako sluša i koje niko ne želi u svom susedstvu. U suštini opasna rulja, dobra za izbegavanje

S:
Sveti Sava, prosvetitelj i monah,nosilac ideja o modernoj državi i crkvi u Srednjem veku. Oni koji ga uzimaju u usta zaboravljaju da je frajer bio sve ono protiv čega se oni bore.

alternativa: Srbija do Tokija (jebeš strane pravopise), zapravo je bliže Srbija k'o Nokia, svake godine novi model, i to sve manji. Jedino tehničkih poboljšanja nema.

T:
Tompus, pušio ga Tito, pušio ga Sloba. To je kao neka fora. Obično dokaz odsustva klase kod novobogataša.

alternativa:Turci, izraz od milja za bosanske i sandžačke muslimane.

Ć:
Ćirilica, kao pismo i kao vrsta muzike.

alternativa: Ćirilica nema alternativu!

U:
Ustaša, loš čovek i urođeni zločinac. Poželjno, ali ne i obavezno, hrvatske nacionalnosti. Od njih se beži, ili se kolju.

alternativa: UDBA, supertajna organizacija staraca u mantilima koja svima kroji kapu.

F:
Fakultet, mrska ustanova koja izbacuje mrske intelektualce sa pokretne trake, prilika da se sa sela dođe u grad ili mesto gde se drže "naučne" nacionalističke tribine. Ko se sa istim upetlja, ima šanse da se nikad ne ispetlja.

alternativa: fizičko nasilje, najlakši i najefikasniji način da se reši bilo kakav problem.

C:
Crkva, pedofilsko-profiterska banda.

alternativa: Crna Gora, nekadašnje "drugo oko u glavi", druga najmlađa europska država, i država koja je priznala Kosovo.

Č:
Četnik, bradati homoerotični muškarac. Pravi Srbin i branitelj nacionalnog i tradicionalnog koje ceo svet želi uništiti.

alternativa: čobanin, nesretna budala koja gleda svoja posla, a ipak najebe

DŽ:
Džukela, karakterna osobina

alternativa: džiber, primerak obučen kao pod stavkom "elegancija"

Š:
Šiptar, neprijatelj i narko-diler, ubica i fanatik. Inače, tako Srbi tepaju Albancima.

alternativa: šorka, tuča, omiljena zabava mladih u Srbiji.

Deprimiram se u Beogradu i čekam da mi usporeno konzularno predstavništvo Republike Hrvatske konačno izda prvi privremeni boravak, iliti - useljeničku vizu. Kako od muke samo žderem, shvatio sam da sadašnji obim moga struka by far premasuje pantalone koje imam. Jebiga, nekada sam bio darker, imao 60 kila i imao 1 obrok dnevno koji se sastojao od šake tableta za smirenje. Jebiga, sada sam ženjen čovek koji više od svega uživa u klopi i piću, koji ne izlazi i koji je trenutno na gastronomskim čarima brutalne Srbije, znači na masnom i začinjenom, i svega toga u ogromnim količinama. Ovo je sve nebitno, i služi kao pro-prolog, kao i sledeće: najavljen je revolucionarni novi srpski film koji se sastoji od čiste osvete i koji će, kao, uzburkati duhove u filmskoj industriji na Balkanu. Za taj film su muziku radili neki moji prijatelji. Rešio sam da ubijem nekoliko muha jednim udarcem, pa sam otišao u to "čudo konzumerizma" zvano Delta City.
Prvo, mall kao mall, nište bitno, čak ni dovoljno veliko da me impresionira. Tower Centar u Rijeci ga jede za doručak, 'ladno i bez blama. Izbor robe skoro pa nikakav, a sve što iole vredi košta dovoljno da srčanom bolesniku prekrati muke. Meni je pretvaranje dinara u kune i obratno postala refleksna reakcija, a na nekim mestima su istaknute i cene u kunama. kurs je između 10 i 11 dinara za jednu kunu, btw. Vidim cenu: 300 kuna. Vidim cenu: 3800 dinara. Mislim, to je 50 kuna preko gornjeg limita, ALO! Suština konzumerizma je u konkurenciji, a ovde je na snazi monopol. Kakav je to kurčevi konzumerizam, toga je bilo i u komunizmu. Postojao je jedan uvoznik, jedan trgovac na veliko, jedan trgovac na malo. To je bila jedna država. Danas je to jedna korporacija i njen jedan gazda, Miroslav Mišković.
Dobro, nekim čudom sam našao 1 komad hlača koje nisu ni ružne ni preskupe. I taman kada sam pomislio da će mi film izvaditi fleke...
Ulazim u salu, na vreme, nigde nikoga, kao da sam u sobi i kao da imam kućni bioskop u vrednosti nečijeg stana. Ja i ekran, drugari stari. Dobro je da sam mogao komentirati naglas, a da me niko ne prekine. Loša je sama pomisao: ako ovako izgleda projekcija hype filma, kakve su tek one oko kojih se nije dizala prašina.
Film se zove Miloš Branković, i radi se o momku sa istim imenom, koji vodi sasvim normalan život koji se pretvara u noćnu moru, te preduzima korake u skladu sa tim. Zvuči kao jednostavna i dobra ideja za triler ili kakvu akciju, a ako bi pride i sve to imalo nešto mozga i pogađalo suštinu, gde bi nam kraj bio? Film je desničarsko propagandističko smeće. Naime, narečeni Miloš je fini momak iz stare građanske porodice, živi u zgradi koji je podigao njegov deda, predratni arhitekta. Ima curu. Radi u arhitektonskom birou kod svog profesora sa fakulteta, kod koga sprema i magistarski rad, a onda postaje žrtva nasumičnog uličnog nasilja, počinje da se svađa sa čudnim susedima, profesor mu krade magistarski rad da bi ga predstavio gradskim ocima kao svoju ideju i devojka ga ostavlja. Jedno sranje za drugim, Miloš je upleten u organizirani kriminal... Shvata kada je dosta, i kreće u rat protiv svih, od profesora, preko suseda, uličnih baraba do mafijaških bosova i korumpirane policije.
Još uvek deluje pristojno, ha? Malo nategnuto? Pazi sad:
Susedi sa kojima Miloš ratuje su iz NGO Društvo Ateista, a rat je oko toga što će ti ateisti ostaviti ploču svoje organizacije preko ploče njegovog mrtvog dede. Naravno, to društvo sačinjavaju dve kreature, jedna lezbejka i jedna cura koja se sprema da postane dečko, indikativnog imena Josipa / Josip. U kući drže Titovu bistu iz partizanskih dana njihovih predaka. Dakle, ko to zajebava poštene građane Srbije i Beograda: lezbejke, frikovi, ustaše i NGO sektor.
Profesor koji mu krade rad je Židov, peder i incestoidni frik, koji se guzi sa svojim nećakom, koji je uz sve to još i retardiran. Apsolvirali smo još problema moderne, demokratske post-tranziciozne Srbije.
Sitni ulični nasilnici su sotonjare koje slušaju Ajsa (sprdački rap), maltretiraju ljude, reketiraju i organiziraju prostituciju i S/M orgije u kojima učestvuje i Miloševa cura, što on, naravno, ne zna. Od njih ga spasava njihov šef, a Milošev školski drugar, krupni mafijaš koji organizira man hunt akcije u kojima stranci kao na safariju na Kosovu po šumama i gorama love i ubijaju kurve i klošare. Sve te akcije snima Godard, kultni redatelj i prijatelj Miloševe cure. dotični Godard je povampireni RAF-frik tj. anarho-komunjara. Mafijaški boss ima i svoje partnere, a korumpirani pandur mu sakriva tragove zločina za lovu... U kadrovima se često vide reklame raznih NGO i sličnih sranja...
OK, koga oni jebu? Mene, i još par nesretnika koji su film videli... I kako se taj film najavljuje po medijima? Kao crna stvarnost Srbije. Kakva, bre, stvarnost? Po Beogradu paradiraju frikovi i seksualni devijanti, orgije su na svakom koraku, a sve to organiziraju NGO, komunjare, Hrvati i Židovi, mafija, a panduri sve vreme žmure? Očito da autori filma nisu niti jednom izašli u grad, ne nužno pjege, nego autom, i nisu se ljudski provozali... Nisu ni novine ljudski čitali. Da jesu, videli bi da se u gradu sprema za neki dan još jedan nacistički marš, da monopolisti određuju cene u megamarketima, da su građani u kreditima do guše zato što su trošili preko granice, da se Jedni i Drugi radikali prepucavaju po skupštini, da se preti čestitim ljudima, da se hrabrijim novinarima meću kašikare na prozor, da se blokiraju tribine Peščanika... To bi već kao i bila crna stvarnost Srbije, kada bi neko imao muda da o tome nešto kaže. Ali muda su deficitarna roba. Što je najgore, iza ovog filma ne stoje neki skriveni centri moći, on je čist produkt debilnog uma i nakaradne ideologije. Nezavisne je produkcije, nije koštao više od jedne prosečne američke reklame. Ovim putem molim nadležna tela da distribuciju ovog sranja po Hrvatskoj zabrane, a sve kopije spale, a autore uhapse i javno spale na trgu.
E, da, nije sve baš tako loše... Film je snimljen digitalno, lepo izgleda, i fora su "posivljene", još malo pa crno-bele boje, sa nekim jarkijim detaljima. I mjuza mojih prijatelja je dobra. Šteta za njih, ali ću im se krvi napiti zbog tog filma.
I što bi rekao jedan od kultnijih beogradskih frikova general Štimac: "Ovu zemlju treba spaliti." Zbogom, Srbijo, na kurac te nabijem!