| < | svibanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
|
Da vam dočaram koliko sam (bila) u poslu, reći ću da sam na polufinalno veče Evrovizije u potpunosti zaboravila. Niti sam znala ko se takmičio, ni kakve su pesme, ni ko je prošao u finale, ni koji su najznamenitiji skandali, ni koji su favoriti. Jedino što znam je da sam negde oko ponoći, u sred jednog u nizu postradnovremensko-poslovnih sastanaka dobila SMS “Obrati pažnju na Litvance” i tada je sve počelo. Valjalo se brzinski organizovati – Evrovizija se ne propušta! I pored toga što su pored mene sedeli neki od mojih omiljenih prijatelja i što sam bocu belog vina grlila više nego domaćina u proteklih par meseci, ovogodišnja Evrovizija mi je stvarno bila plain boring. U prilog tome govori i činjenica da je i Terry Wogan bio prilično neinspirisan i da su me njegove upadice tek povremeno dovodile do suza. Pesme su bile toliko dosadne i zaboravljive da većine njih nisam mogla ni da se sećam onoliko dugo koliko mozgu treba da izda naredbu ruci da nešto zapiše na papir. Gledajući one nastupe sve vreme sam se pitala “What t’fuck were you thinking?”. Oni su se Finci bar sakrili iza maski pa je mala šansa da će na njih sutra neko pokazivati prstom u supermarketu ali Litvanci … ili Sue-Ellen-iz-Dallasa Nemci … ili jednoobrvasti Maltežanin? Ma daj, molim te. Sve nade sam polagala u glasanje - to je moralo da bude interesantno! U mom su društvu glasovi bili podeljeni na Severinu i nikad-neodustajećeg Harija ali smo bili svesni i drugih favorita – Finaca i onog još-uvek-u-klozetu-zatvorenog Rusa čiji je nastup pokazao svu izdašnost poštovanja ljudskih prava u majčici mu domovini (aluzija na balerinu nekoliko minuta zatvorenu u klaviru). Da potvrdim svoju nesposobnost da ikad predvidim pobednika, sav moj novac je stajao na Severini. Ok, nisam bila sigurna da će baš pobediti ali drugo, treće mesto … malo li je na ovu skupoću? Glasanje je počelo i da, konačno sam se smorila. Jedino što me je povremeno vadilo iz lagane pospanosti su bili Terijevi komentari na čike i tete koji su se javljale iz studija širom Evrope. Svako ko nije rekao “Thank you for an amazing show” je dobio pola minuta moje neometane pažnje. Glasovi su se smenjivali a ja sam se sve više pitala u čemu je poenta takmičenja ako sve zemlje, bilo da učestvuju u finalu ili ne, imaju pravo glasa. Mislim, ne, ozbiljno, budem li još jednom čula “10 points go to Ukraine, 12 for Russia” kunem se, vrištaću. No, da ne bude da sam baš totalno zaspala od jednoličnosti, jedini smehotresni highlight Evrovizije je, bez daljnjeg, bio Željko Joksimović. Videste li vi tog attention-seeking homo patetikusa? Da preformulišem pitanje – da li se iz “tabora” Bosne i Hercegovine videlo išta osim njega? On se jadnik toliko trudio da privuče pažnju, što tamnijim odelom, što skakutanjem, lupkanjem u srce i slanjem poljubaca da se kamerman u jednom trenutku zbunio pa više nije znao ni koga da snima – Harija ili tu nekog rasplodnog gmizavca koji pohotno obigrava oko kadra k'o da je mačka u februaru? Zamislite tek užas Harijeve eventualne pobede – da li bi na planeti iko preživeo nalet Žeksijevog "egonamija"? No, da vam sad ne obrazlažem sve strahote Žekijevog narednog pojavljivanja na TV, da zaključimo – kakva Evrovizija, takav i pregled Evrovizije. Mislite da je ovo kratko? Čekajte tek da vam kažem šta mislim o referendumu u Crnoj Gori: |