*?=)(/

Da se žamor čuje, ja ga ne bi čuja
I pisma da se čuje, ja je čuja ne bi.
I uvik kad sam takav ja razmišljam o tebi,
voljena moja.
A to je tako često, pa i u snu se budim, i počet ču sam sebe da kudim,
I da se nazivam ludim i počet ču da te mrzim, voljena moja.
I ne samo da ču početi nego to i činim.
I sve ču naše zbrisati i reći ču svima i ivi,
da te ostavljam i mrzim, voljena moja, ljubavi moja.
Di si ti, di si ti ,di si ti
dok te moja ljubav traži samo kaži, kaži
di si ti, di si ti
dok te moja ljubav treba samo kaži, kaži
di si ti

a zato ne tribaju mi ni suze ni cviće,
psovke, poljupci ni dar
niko izgubit time ništa neče,
jer nikad nismo bili zaljubljeni par
stihovi što sada reka sam tebi,
spontane su riči bez škice, bez kroja.
i kajem ti na glas što krio sam u sebi,
hoćeš li biti voljena moja!?!
I na kraju te molim,
voljena moja, da nikom ne kažeš ovo,
da šutiš,
neka bude ovo mala tajna moja i tvoja
i nemoj zbog ovog pisma da se ljutiš jer ti ćeš uvik bit uvik, voljena moja.
A di si ti di si ti, di si ti
dok te moja ljubav traži samo kaži, kaži
di si ti Di si ti
dok te moja ljubav treba samo kaži, kaži
di si ti di si ti
ispod ovog modrog neba dok te moja ljubav treba
di si ti, di si, di si, di si…
nema je,
ko zna di je ona…