Red Sonya II

utorak, 31.08.2004.

mirakul

gospe moja, čega sve na ovome svijetu nema...
da me nona vidi! rekla bi-dite moje, okani se ti toga.
pa bi onda narezala malo-i, dite, i.

evo već jesam-okanila se. svih nejasnoća. još prije dosta vremena.
al za to vam treba mirakul s neba. sad samo gruvam direktno u glavu-po principu pitanje-odgovor. i nije mi neugodno pitati i zvati dok ne dobijem odgovor. ovakav il onakav. al je odgovor.
a prije mi bilo neugodno-sve kao pristojna.

dragi moji, zaboravite pristojnost. manire da, al pristojnost ne. opet ću ja na svoju staru temu-jer te onda smatraju ko za neku budalu. kao malo si tupast il tako nešto...

meni je neki mirakul prosvijetlio i stavove o suprotnom spolu. evo npr:
1.svaki muškarac je prvo muškarac a onda sve ostalo
2.muškarci nisu sretni ako su neuspješni
3.nesretni muškarci (neuspješni) i vas će u najkraćem mogućem roku učiniti isto takvom
4.uspješni muškarci nisu nužno i sretni
5.ne nužno sretni muškarci najčešće su zauzeti
6.zauzeti muškarci nisu i nedostupni
7.zauzeti dostupni muškarci ne dolaze u obzir
8.zauzeti nedostupni muškarci skoro pa ne postoje
9.muškarci ne biraju-mi im samo dopuštamo da misle da je tako
10.kritički materijalizam izmislio je muškarac
11.teoriju relativnosti postavio je muškarac
12.gravitacija je ženskog roda
13.gravitaciju je moguće pobijediti samo u vakuumu

evo lipi moji, to vam ja nekad tako promišljam. a nekad i ne. to su vam sažeta generacijska iskustva ženskih članova moje obitelji. svih nas. a ima nas dosta. u stvari, prevladavamo, al vjerujte mi na riječ, ne vladamo.

al sve vam je to u stvari igra, ko neki izazov.

to vam poručuje vaša judita.
- 23:57 - Komentari (0) - Isprintaj - #

nedjelja, 29.08.2004.

smokva

nije čudo da su ljudi koji ne žive u gradovima zdravi. u svakom pogledu.
evo, ja sam već na autoputu iza karlovca na povratku s mora počela osjećati promjenu unutarnjih defaultova. kad smo se sparkirali pred kućom, setup mi je već potpuno bio promijenjen. a kad sam ubacila prvu turu veša u veš-mašinu, dotok vode u bubanj mašine (p)ostao je jedina asocijacija na morske valove.

što ću kad sam asocijativan tip.
vidim klupu i mislim na stablo.
uključim mašinu i mislim da sam na moru.

išli smo na plažu pa nam je slučajni prolaznik ubrao smokve.
dođe mi da se prijevremeno penzioniram ili nešto tako, spakiram stvari (a,ne,ne, ne i notebook) i naselim neko područje na otoku. pa onda mogu uzgajati masline i smokve, malo pomidora, zalijevati četrune i brati bajame.
mobitel zavitlati u more (i onako zvoni samo kada ne treba, a kad nekog hoćeš dobiti taj je nedostupan ili ti je kartica pri kraju pa moraš brzo završiti razgovor).

idealno ljetovanje. koja novinska glupost. dajte vi meni idealno življenje.

što će meni tolko pinova, pukova, passworda, usernameova i sl? plaćam karticom pa razmišljam koji mi je pin. jer ih ima toliko.

iduće godine idem na bar 2-3 tjedna. na odmor. pasivan.
kupanje, sunčanje, spavanje, kuhanje i elementarna prehrana. i elementarna konverzacija. i elementarno informiranje.

to je u stvari najgore kad se vratiš s godišnjeg, što skužiš u kakvom si inače messu. pa bi opet u nirvanu. a ne daju ti. il si ne daš sam, svejedno.
osim toga, super je na godišnjem što ne moraš puno pričati. joj što to umara-dok smisliš što da kažeš, pa to kažeš da te svi razumiju (što je nemoguće) a da se ne uvrijede (što je tek nemoguće)...

na moru možeš biti asocijalan a da se to ne primijeti. bar ne toliko.

najgore mi je preslušavanje telefonske sekretarice kad se vratiš.
i maila-14 poruka na jednom mailu, 21 na drugom (u 7 dana)...
i mobitela-6 poruka u 2 dana što je bio isključen.
pa kom to treba? meni ne.
a opet sam tu. i već imam list to do i to call.

valjda smo deep down svi mazohisti.

al ja ću ipak jednog dana imati barem vrt na moru. pa ću pričati s biljkama. ili šutiti. one i onako bolje razumiju od ljudi.

hasta un' otra vez. vaya con dios.
- 14:17 - Komentari (1) - Isprintaj - #

petak, 06.08.2004.

doktore, doktore, papige su se razboljele!

doktore, doktore, slova su mi se razboljela!
zaista, kazem vam, recite mi sto se i ako zbiva s mojim slovima. da fiksiramo problem. ako ga ima.

doktore, doktore, pao mi danas tlak. a jucer mrak na oci.
imam nizak tlak tako da podnosim ogromne kolicine kofeina. i jos od toga spavam ko baby. valjda unosim toliko kofeina da se djelovanje ponistava. ide u negativno. to ko ono s vitaminom ce. kad pijes previse cedevite dobijes kontraucinak.
to mi porodicno. meni je gornji oko stotke, a donji padne i do cetrdeset-pedeset. nisam ni znala dok mi jednom nisu slucajno mjerili. pa sam se usokirala.

al sam zato aristokratski blijeda i sa plemickim podocnjacima. ne ono ko vampir kak se neki furaju, nego niskotlakaski.

al tekuci puder cuda cini. ko photoshop. moj najdrazi. program. cmok.

ko kad su stavili kate winslet na neku naslovnicu, a ona tamo tanka ko glista. a u stvarnosti buci-buci. pa je ipak priznala da su ju izphotoshopirali ili nes tako. lijepo odes na ctrl+t (control+transform) i suzis se u minuti. nema dijete. papas coksu (cokoladu) i suzujes se.
to ipak moze samo photoshop (ok, ili nesto srodno).

zato bi ja predlozila zenama da se ne skanjuju slikati u badicu. editirajte si fotke s mora-ko da ce netko znati da to nije za pravo. i jos si skinete celulit i dodate i oduzmete kaj hocete. i onda ponosno pokazujete fotke s mora bas svima.
i ne trosite na anticelulitne kreme i sl, a da ne govorim na glumicica i ine.

e ovo vam moram ispricati: vidjela moja najdraza xxx reklamu za vichyjevu anticelulitnu kremu-to je ona kad maca skida bljak kozu kao da su hlace-ko zmija. i ode ona mojoj yyy kupiti kremu u apoteku. i kaze magistri-a jel to univerzalna velicina?-
a magistra nije skuzila da moja xxx misli na velicinu hlaca, jer xxx je pomislila da su to ko neke gumene hlace koje se navuku pa se u njima dunstas. al je svejedno odgovorila-da,da u svim pakiranjima je jednako-
e a onda je xxx skuzila da to nisu hlace, kad je magistra izvadila kremu da pokaze koliko je ima. i mrtvo hladno rekla -hvala, uzet cu jedno pakiranje-

eto, i to je photoshop. ili nesto tako.

sto je u stvari stvarno? moram priznat da mi se kao jedina konstanta i stvarnost ukazuje ljudska narav u svim svojim vise ili manje distorziranim oblicima. ostalo je....la mirage...fatamorgana...illusion.

doktore, doktore,....mi je godina tek. zato sam nado-budna, a ne od kave.

evo vam jos malo krleze:-ni med cvetjem ni pravice, rekel to je fijolice, smardlivi tarputec, jalnus, tvardogutec...-

- 21:36 - Komentari (8) - Isprintaj - #

utorak, 03.08.2004.

outlook ex-press

kažu ono si što jedeš. i ne živi da jedeš nego jedi da živiš.

kažu ono si što misliš.

kažu da svatko izgleda onako kako zaslužuje (nakon 40-e).

kažu da izgled vara-valjda do 40-e. a poslije više ne.

osobno mi je zanimljivo kako žene postupno stare, a muški na naglo. onda je to kod nas ok-počneš se navikavati na ovo i ono. al muškima mora da je stvarno šok. kad se jedan dan pogledaju u ogledalo i skuže da su malkice ostarili.

al je onda njima opet lakše jer se mogu furati na šarm. a mi ne-samo vele-joj kak se postarala!

mislim, da se razumijemo, nisam ja u toj fazi, ali -tepus fugit-
e zato sam ja za bildanje sivih stanica. valjda će mi to biti utjeha jednog dana da si kažem-ok, nisam više u cvijetu mladosti, al što sam pametna. sad još nisam. pametna.

što se tiče jela, meni dajte salate. kruha i salate. i čokoloade.
-što će im kruh, dajte im kolače!-rekla je marie antoinette. pa su ju dekapitirali.
jer je izostavila kruh. francuz.

dođem ja tako u pekarnicu i kažem-jedan baguette molim vas-
-koga????-
-ovaj, francuz-
mora da si je žena mislila-koja nabrijana mala, pa nismo u francuskoj.
a ja kažem (sama sebi i vama)-pa zakaj govorimo croissant (kroasan)? mogli bismo to nazvati -francusko pecivo od lisnatog tijesta savijeno poput pužolike kifle, ponekad nadjeveno marmeladom, a ponekad i ne, a u našoj varijanti ponekad i punjeno čokoladom-

znaju li francuzi da postoji francuska salata? ja mislim da oni to tako ne zovu.

ipak, francuski su auti najljepši. onaj novi peugeot...najbolje su na njihovim autima -oči-
svaka čast azijskoj produkciji, koja je stvarno sve bolja i jeftinija, al oni toliko toga naljepe po autu da nije za vjerovat.

i tako, od hrane do auta...
dakle, na kraju samo da deklariram par osnovnih jestivih namirnica potrebne za vlastitu mi egzistenciju:
1. kruh
2. paradajz
3. čokolada
4. kava
5. špinat
6. češnjak
7. jabučni ocat
8. med
9. krumpir
10.voćni jogurt

i još kažu da su žene komplicirane! kućeš manje.

i još par kozmetičkih preparata:
1. pasta za zube-normalna
2. krema za lice-od mamine kozmetičarke
3. losion za lice-od mamine kozmetičarke
4. dnevna krema-moja
5. losion za lice-moj
6. pasta za zube-za izbjeljivanje
7. trake za izbjeljivanje zubi
8. krema za oko očiju-moja
9. tekući spray za kosu
10.šampon
11.tekući sapun
12.gel za tuširanje
13.dezodorans-spray
14.dezodorans-roll
15.maskara
16.tekući puder
17.sjajilo
18.ruž
19.sjenilo-nekad
20.tuš za oči-nekad
21.lak za nokte-nekad
22.i šećer na kraju-aparat za depiliranje
23.sigurna sam da to nije sve

evo, pa sad vi usporedite koliko treba ženi da preživi u usporedbi s onim koliko joj treba da pristojno izgleda. i nemojte si misliti da sam ja neki freak-znam ja njih čija je ova druga lista kilometrima duža.

živio minimalizam-manje je više!



- 21:26 - Komentari (5) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 02.08.2004.

tramvaj zvan čežnja

jutros sam išla na posao. opet. manja je gužva, jer grad je naravno polunastanjen u ovo doba godine. al to nije spriječilo zblajhanu gospođu s minivalom od kojih 155 cm visine i 80 kg težine da mi svom snagom zabode svoju bijelu špic-papak štiklu u stopalo, a sve onako mijenjajući putanju kretanja i krečući prema drugim vratima.
teška žena.

onda sam bila popodne u jednom kafiću. a čiča od ca 70 godina sjedi i piše, piše. a pored njega na stolici kantica sa kruhom. a u vrećici jabuke.

pa su mi rekli da su pored fiće sparkiranog ispred kuće neki francuzi. i pričaju francuski. pored fiće.

al svejedno plavičastu gospu od štikle iz jutarnjeg tramvaja nisam zaboravila.

već sam u jednom prethodom blogu izložila opasnost koju predstavljaju štikle za širu populaciju. sada se moje uvjerenje samo učvrstilo.
ipak, s estetskog stajališta nema ništa ružnije od: a)debele noge u štikli i b)neizdepilirane noge u štikli, te pod c)a i b zajedno.

možda tema ovog bloga i jest prozaična, ali to vam je mili moji ljetna svakodnevica u zgb. i tako će još 2-3 tjedna.
prvi će počet dolaziti studenti koji moraju spremati ispite za jesenske rokove (dakle skoro svi), onda ubrzo dolaze školarci s roditeljima (ove godine ranije), pa onda srednjoškolci.

i to je to-ljeto je onda gotovo, doduše kako za koga.
meni je nedavno jedna osoba pokušala imputirati da to što ne idem upravo kad i ta osoba na godišnji, znači da sam nabrijana na poso. e srce, da ti samo znaš, to je bila strateška odluka. da je meni neradit ja bi ko barbie na plaži.

ovako idem ja sutra opet u tramvaj. pa vi meni zavidite kolko hoćete, al nije svatko te sreće. a za sreću je potrebno tako malo.

sad samo čekam kad će počet pripreme za skijašku sezonu. a neće dugo ni do toga. doduše, navodno najkul face idu baš sad na skijanje, pa si vi sad mislite. ko oće biti džetseter, brzo po pancerice i ski-pas!
- 22:07 - Komentari (4) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se