Red Sonya II

nije čudo da su ljudi koji ne žive u gradovima zdravi. u svakom pogledu.
evo, ja sam već na autoputu iza karlovca na povratku s mora počela osjećati promjenu unutarnjih defaultova. kad smo se sparkirali pred kućom, setup mi je već potpuno bio promijenjen. a kad sam ubacila prvu turu veša u veš-mašinu, dotok vode u bubanj mašine (p)ostao je jedina asocijacija na morske valove.

što ću kad sam asocijativan tip.
vidim klupu i mislim na stablo.
uključim mašinu i mislim da sam na moru.

išli smo na plažu pa nam je slučajni prolaznik ubrao smokve.
dođe mi da se prijevremeno penzioniram ili nešto tako, spakiram stvari (a,ne,ne, ne i notebook) i naselim neko područje na otoku. pa onda mogu uzgajati masline i smokve, malo pomidora, zalijevati četrune i brati bajame.
mobitel zavitlati u more (i onako zvoni samo kada ne treba, a kad nekog hoćeš dobiti taj je nedostupan ili ti je kartica pri kraju pa moraš brzo završiti razgovor).

idealno ljetovanje. koja novinska glupost. dajte vi meni idealno življenje.

što će meni tolko pinova, pukova, passworda, usernameova i sl? plaćam karticom pa razmišljam koji mi je pin. jer ih ima toliko.

iduće godine idem na bar 2-3 tjedna. na odmor. pasivan.
kupanje, sunčanje, spavanje, kuhanje i elementarna prehrana. i elementarna konverzacija. i elementarno informiranje.

to je u stvari najgore kad se vratiš s godišnjeg, što skužiš u kakvom si inače messu. pa bi opet u nirvanu. a ne daju ti. il si ne daš sam, svejedno.
osim toga, super je na godišnjem što ne moraš puno pričati. joj što to umara-dok smisliš što da kažeš, pa to kažeš da te svi razumiju (što je nemoguće) a da se ne uvrijede (što je tek nemoguće)...

na moru možeš biti asocijalan a da se to ne primijeti. bar ne toliko.

najgore mi je preslušavanje telefonske sekretarice kad se vratiš.
i maila-14 poruka na jednom mailu, 21 na drugom (u 7 dana)...
i mobitela-6 poruka u 2 dana što je bio isključen.
pa kom to treba? meni ne.
a opet sam tu. i već imam list to do i to call.

valjda smo deep down svi mazohisti.

al ja ću ipak jednog dana imati barem vrt na moru. pa ću pričati s biljkama. ili šutiti. one i onako bolje razumiju od ljudi.

hasta un' otra vez. vaya con dios.