Kroz Jesen
Jutros je bilo savršeno jutro. U vazduhu se osećao miris jugovine koji me podseća na martovske dane. Sijalo je sunce, pa je lišće imalo svu težinu zlatne boje. Svideli su mi se ti teški listovi koji čekaju momenat da izgube na težini jednim laganim padom. Setila sam se mog pokojnog dede i njegovog poređenja života sa jednom starom jabukom koju smo svi voleli da jedemo. Sladak ukus kiselkastog.
Mali čovek ima četiri zuba, odvažno pravi prve nespretne korake, ispao je iz kreveca, sve manje spava i veseljak je.
Mala žena ide na ples, peva i crta po ceo dan, izabrala je sebi braon suknju sa roze momentima!, a do nedavno želela je sve što je roze.
Čovek je ponosan na svoj uspeh i veštinu koju pokazuje na obuci iz bronhoskopije. Noći obično provodimo igrajući preferans.
Ja sam se povukla, zavlačim se u najtamnije delove sebe, samoj sebi sam daleka. Jesenji oseti usamljenosti. Čitam svašta, ponovo, i to mi prija. Škrta sam na rečima. Pričam kada baš moram. Prija mi šutnja.
pspsps
Fotografije nisu moje, svidele su mi se pa sam ih posudila )
