Hajde da se ljubimo s jezikom u usta
Nedavno sam u šetnji sa J. roda muškog prošla pokraj mesta za koje me vezuje prvi poljubac. Onu staru klupu zamenila je nova na isto mesto postavljena. Tik uz brezu.
Sećam se da su tom prvom poljupcu prethodili sati teoretisanja sa jednom Marijanom. Koliko otvoriti usta? Šta sa jezikom? Kako? Pregledavanje scena iz raznih filmova i komentarisanje poljubaca. Čak nam je i njena starija sestra dala savet da bismo mogle vežbati poljubac jurenjem graška u šoljici. Naravno da smo probale. Prva vežba nam nije uspela pošto se grašak, tek izvađen iz zamrzivača, zalepio za jezik. Drugi pokušaj je bio uspešniji. Ja sam odmah odustala od te vežbe jer sam zaključila da ne želim da prvi poljubac poredim sa jurcanjem zrna graška po šolji.
On je mirisao na zelenu Maliciju. Kraj aprila. Sveža i vedra noć. Pričali samo sedeći na klupi pokraj Kolubare u parku na Jadru. Bio je to naš prvi izlazak. Bila sam užasno napeta. U jednom momentu se nageo, prislonio svoja usta na moja i jezici su nam se isprepletali. Potpuno prirodno. Sva moja pažnja se koncentrisala u taj beskrajni prostor koji se načinio spajanjem usana. Svidela mi se ta stidljiva mekoća prvog poljupca pomešana sa slatkastim mirisom Malicije i utopljena u šuštanje breze. Kasnije, kada sam došla kući, dugo sam posmatrala svoj lik u ogledalu i tražila neku promenu. Nisam je našla.
Poljubac mi je najfiniji i najintimniji način stapanja dva bića u jedno.
Ubeđena sam da prodornost jezika otkriva neke crte karaktera te osobe.
Najodvratniji izrazi za ljubljenje su definitivno Krnuti žvaku i Zažvaliti.
Jutro. Kiša. Nedelja. I...
ObRadovati se, ahaaa
Zajedno sa početkom grejne sezone, dolaskom Afričkog leta u naš dom i neverovatnom željom ka oporavku, u moje ruke juče je pala knjiga japanskih dvorskih dama. Već sam pisala koliko volim Sei Šonagon (u hrvatskom izdanju!!!), tako da se sada nadam potpunom ozdravljenju. Knjiga otkriva dva dnevnika, „Dnevnik ljubavi“ Izumi Šikubu i „Dnevnik putovanja“ Sarašina.
„Izumi Šikibu rođena 976. godine, bila je poznat pesnik svog vremena. Čuven je bio i njen ljubavni život, jer je za samo nekoliko godina bila sa dva princa, i obojica su umrli mladi, tokom svoje veza sa njom....“
„1008. godine rođena je Sarašina. „Dnevnik putovanja“ jedinstvena je pojava u čitavoj japanskoj književnosti jer je u njemu opisan gotovo ceo njen život, o kome se van toga gotovo ništa i ne zna...“
Odoh da uživam poetičnost, egzotičnost i erotičnost (sve apstraktne imenice) ovih dnevnika.
