Od subote Do subote i PMS
U subotu, pre nedelju dana, buđenje rano, osunčano, isto takvo i danas.
Pošto je odlazak na Vis otkazan, umesto u Splitu, pala je odluka da onu subotu provedemo lenčareći pokraj Spajića jezera (pisao o njemu Ubipacijentić, a znano i pod imenom Donje Zaovine)
Posvađala sam se sa svima koje sam videla od momenta kada sam otvorila oči, pa se uz put svađala sama sa sobom. Sve mi malo, pa veliko, pa slano, pa slatko, pa mi se ovako i onako, pa sve istovremeno. Pa me PMS opkolio, ne da mi da dišem. Drma. Lupa. Udara.
Uz put saznamo da se na Tari vozi reli, neke deonice puta zatvorene, a mi se nadamo da nije baš taj deo ka jezeru, a ako baš jeste otići ćemo na Perućac. A nije nam svejedno, a ja sve kao i da ću odlepiti.
Motel „Jeremičak“. Bašta. Bor. Sunce. Vazduh.
Sve zajedno odGura osete PMS stanja. Lakše mi. Put zatvoren. Svejedno mi.
Kupimo mapu Tare. Kod džidžabidžara kupimo domaću ljutu. Pa krenemo nekim stazama. Prvo Trim staza. Nazdravimo za srećan put. A Trim staza sa sve zadacima. Krene rešavanje. Preskoči, skači sa panja na panj, maši rukama, koleno-lakat. Ređaju se zadaci, ređaju se nazdravljanja, ređaju se osmesi, svaki golemiji od prethodnog. Naiđosmo na osunčanu, posve novu, klupu. Ja se opružih. Iznad samo plavo. Čisto i blistavo. Stremljenja. I baš mi je prijalo to kluparenje, izležavanje, osunčano lenčarenje. Posle Trim, hajde na Stazu ljubavi. U šumu, od mosta do mosta. A most svaki ima ime. Prvo Most prijateljstva, pa Ljubavi, pa Braka, pa Razvod braka, i na kraju Uzdisaja. Kakva inventivnost! (Šta reći, a ne zaplakati )) Stazu ljubavi završimo na dečijem igralištu. Sednemo na ljuljaške. Čovek, žena, a između srpska posla. Rasplamsaj. Ugasi. Od srpskog posla, od ljuljanja, od opijenosti Tarom, od onih mostova, zamalo u nesvest da popadamo. Tara i Tararamtamtam.
Ručak pokraj Drine. Videla sam najveću glistu u životu, pomislila sam da je to neko dete zmija.
A od subote do subote samo, i sve, pa baš, i ovako, Munkovski vrisak, iznutra, spolja, jedan dug, vrisak.
Danas PMS staje. Hormonska oluja se stišala. Domaća sam u svom telu. Huh!
I sada ću zgoditak, ovako srećna, smirena i zadovoljna, da proslavim)
