CrnoBeliSvet&ŠarenaLaža

29. juna kod mnogih naroda dan kada se održavala svetkovina plodnosti. I u našem narodu vladao je običaj da se uoči tog dana po brdima pale kresovi. To je ostatak prastarog kulta vatre koji kod mnogih primitivnih naroda i danas važi kao simbol polne snage i plodnosti. U Estoniji je još krajem XVIII veka vladao običaj da uoči Ivanjdana neplodne žene gole plešu oko vatre da bi postale sposobne za rađanje dece. A u staroj Rusiji uoči tog dana mladi parovi su se ponekad okupljali oko vatre uz obavljanje snošaja.
Danas,
Na Ivanjdan, 7. jula (24. juna), šest meseci pre Božica, pravoslavna crkva proslavlja uspomenu na rođenje Jovana Krstitelja, koji se smatra pretečom i najavom Hristovog dolaska. Rođenje sv. Jovana pada u vreme letnjeg solsticija, kao što Božić pada u vreme zimskog, tako da je Jovanovo rođenje simbolički povezano sa Hristovim - ova dva rođenja označavaju ključne položaje Sunca tokom godišnjeg ciklusa: Jovanovo rođenje je u trenutku najveće moći Sunca, trenutku koji neposredni prethodi postepenom opadanju, a Hristovo je u momentu kada je Sunce najslabije, ali njegova snaga i moć počinju pouzdano da rastu, donoseći svetlo i plodnost.
Narod, kao i crkva, veruje da je Ivanjdan veliki praznik - veruje se da toga dana sunce tri puta zaigra na nebu. Sveti Jovan je, sudeći po tome, naslednik starijeg mnogobožačkog božanstva svetlosti ili Sunca, koje se praznovalo u vreme letnjeg solsticija. Uoči Ivanjdana pale se vatre ispred kuća ili na raskrsnicama, što se smatra zaštitom od veštica i drugih zlih bića. Kako se iste vatre pale i uoči Petrovdana, nesumnjivo je božanstvo Sunca, na vrhuncu moći, smatrano najboljom zaštitom protiv zlih mitskih bića. U Ivanjskoj noći bere se cveće, od koga se svijaju venci koji se stavljaju na kuće i ograde. Ovi venci, kao simbol Sunca, imaju zaštitnu moć, pa se koriste i za lečenje bolesnika i zaštitu porodilje i deteta u kritičnom periodu od 40 dana.
Veruje se da će devojka kojoj se senka ne vidi prilikom zalaska Sunca umreti do sledećeg Ivanjdana.
Takođe se veruje da se u ponoć uoči Ivanjdana nebo tri puta otvara (kao i zimi, pred Bogojavljenje, uoči zimskog solsticija). Tada cvet paprati dobija magičnu moć, a zakopana, sakrivena blaga, počinju da gore plavičastim plamenom. U ovoj noći magija ima izuzetno veliku moć, pa tokom nje devojke gledaju da li će se udati tokom naredne godine.