KAJSIJA
Mei, znak koji je navodno bio znamen legendarnog kineskog cara Jua, upravo je drvo kajsije. Drevni kineski simbol označava kraj zime i početak proleća. Cvetovi koji se pojavljuju pre listova znak su čiste i nezaustavljive ljubavi. Zbog toga su na prekrivaču mladenaca još od davnina u Kini vezli ili slikali drvo kajsije.
Posle Kineza za kajsije su znali i u Persiji odakle je stigla do Mediterana. Španski osvajači su je potom iz Andaluzije odneli u Novi svet. A danas su SAD najveći proizvođač kajsije na svetu.
Mislilo se dugo da kajsija potiče iz Jermenije (prunus armeniaca), a postoji i jedna jermenska legenda....
Kajsija je bilo drvo okrugle krošnje sa prekrasnim belim cvetovima koji bi se pojavili u rano proleće. Nije davala plodove. Međutim, kada je zemlju napala nemilosrdna strana vojska, doneto je naređenje da se poseče svo drveće koje ne nosi plod (?). Jedna lepotica je obožavala drvo kajsije i kada je čula vest odlučila je da poslednju noć provede pod njenom krošnjom...i tako je devojka legla kraj drveta, naslonila obraz na zemlju i čitave noći neutešno plakala. A kada se ujutru probudila, ugledala je grane kajsije prepune okruglih, rumenih plodova.
Ja volim miris kajsija. Volim i ukus. Najviše volim cvet kajsija, romantični, nežni cvet, pred zoru, orošen, znak čiste ljubavi nema šta. Ne volim džem od kajsija, volim sok. I još volim griz sa ovom voćkom, i kolač sa šlagom i kajsijom mmmmmm njammmmmi )
Inače,
Hranjiva vrednost u 100 grama ploda:
kalorija – 55
ugljenih hidrata - 11,2 gr
vode - 85,7 gr
celuloze - 0,7 gr
kalijuma - 370 mg
kalcijuma - 16 mg
fosfora - 23 mg
magnezijuma - 14 mg
gvožđa - 1 mg
bakra - 0,12 mg
natrijuma - 0,8 mg
vitamina C - 8 mg
provitamina A - o, 84 mg
I TAK...PRIJATNO
