ignorisanje obaveza
Vikend lep.
Subota na trgiću.
Kafica i pecanje.
Turska i ribice u fontani.
Drugari.
Tako brzi, veseli i čili.
Roditelji.
Tako bledi, izgubljeni i nepovezani.
To je to. Savršen sklad.
Radost.
Nedelja u prirudi, sa još tri blogera i čovekom.
Oči i Reči.
I još
1 Kriva kućica što prkosi zakonima
1 Savršen krov
Sve nijanse zelene
sir+kajmak+mmmm+od zimus+gozba pod jabukom, ili kruškom...jbg!... ispred kuće+domaćica “Milijana...Ja! Ja Mica!”
1 Micino predsoblje i mirisi
Još malo, malo, maaaalo ja radim&radim
i onda ja se puuuno, puno, punooooo odmaram&širim
I embrion je u ovoj nedelji 11. zvanično postao fetus! Čestitam Meshak! I genitalije se diferenciraju, aha! I kosti očvršćuju.
I ja imam stomak! Baš kao prava truda! I veliki je. I nekada se osećam kao kamiJondžiJa koji se preJeo i prepiJo, a nekada sam lagana i skakućem. Ali baš me briga...mislim da sam počela ponovo da uživam. Agonije su prošlost )) JEEEEE I J. je super vesela i luda. I ima nove srebrne baletanke i uz njih voli da nosi neku staru haljinu (mislim staru, iz 75.god) sa veeelikim cvećem.
I leto je. I prozori otvoreni. I miriše. I tako....
Veče vam po meri drugari
Subota na slovo E
ENERGIJA, Elastin, Ekser i Ekstazi, EMOCIJE, Emisija, Epigram i Epitaf, Ešarpa, Ekskurzija, Ekcem, Enciklopedija, Enklitike, Elipsa, Elaborat, Efikasno, EMBRION, Ekumenizam, Eliminiši, Embargo, ENIGMA(ne grupa), Eminentan, ETERIČNO, Emigrant, Ep, Epoha, Era, EFEKTNO, Etimologija, Epitel, Episkop, EROTIČNOST, Erupcija, Erudita, Esteta, ETOS, Etno, Elektronski, ETC.
Eureka!
Bolje je
***
J. se oseća ružno. Nije joj dobro ono što je pila. «Ono. Ono. Ono. Šta sam ono beše pila?».
Ovih dana spava oko podneva i nije plačljiva. JEEEEE
***
Nisam više inertna
Nisam više asocijalna
Nije mi ni frka i mogu da se mešam sa ljudima
Koji piju, pušu, glede.
Bolje je!
***
Stomak raste. Mešak 9. nedelja, mama ušla u 3. mesec trudnoće.
Vi mozda ne osecate, ali vasa beba se pokrece. Njene pokrete moze vrlo lepo da zablezi ultrazvucni aparat. Jos uvek ne mogu da se prepoznaju genitalije jer u ovom periodu izgledaju vrlo slicno.
***
Sara Kein « 4.48 Psihoza »
Tolikooo dobro. Toooliko ludo. Toliko bolno. Toliko iskreno.
Šiba. Bije. Steže. Treperi. Gori. Lebdi. Dira.
Toliko toga još.
S.K. bila je depresivna i budila se svako jutro u 4.48. Taj trenutak, pred zoru, za nju je bio trenutak jasnosti i ona je tada pisala ovu dramu, četvrtu po redu (Meni je ovo više poezija). Međutim, taj trenutak jasnosti je po stručnjacima trenutak kada su obmane najjače, eto paradoksa. Po nekima, to vreme (4.48) je oko sat pred svitanje i tada je delovanje demonskih sila najjače na ljudsku psihu. Ovo delo je neka vrsta izveštaja iz oblasti uma, čista ispovest, sirova, bez kompromisa i ostatka. Preporučujem. I više od toga. Ovo je dosada najbolje delo koje sam imala prilike da pročitam. Inače, S.K. se ubila 20.02.1999., odmah nakon nastanka Psihoza.
Topla voda, zabuna i kilogrami
O, da! Otkrili smo toplu vodu! Brza komunikacija. 512 kb/s. Svidža mi se. Jako.
Zbogom dial-upU!
E, da! Mešak je zapravo u 8. nedelji životarenja. Po doctorima. Po mom tačnom proračunu 7., ali oni imaju drugačiju računicu na koju sam zaboravila)) Tako da Mešak, mama, stručnjaci govore:
I, još, ugojila sam se 1,5 kg.
I, tak
Zvala se Lorelaj
Pročitala sam dramu «Zvala se Lorelaj» Izraela Horovica.
Priča o susretu žene i čoveka od trideset godina u parku. Neobična priča o ljubavi, bolu, strasti igre. Ona se zove Elza, predstavlja se kao Loralaj, a on Vil i predstavlja se kao Erl.
Tok radnje počinje od sredine, dakle njihovim susretom u parku. Ona igra školice. Pored su kolica za bebu. Prazna. Njihov razgovor je direktan, brz, pun provokacija koje upućuju jedno drugom. Postaje jasno da se oni odavno poznaju. Odavde priča ide ka kraju. Izmišljenom. Zamišljenom.
Posebno su mi zanimljive igre kojih se igraju. U prvoj se igraju muža i žene. Na strelištu su i on gađa medveda. Kada ga pogodi čuje se urlik.
Žena: Promašio si!
Muž: Dabome da sam promašio. Naravno da jesam. Zašto da je osvojim. Za tebe. Bože! To nije nikakav podsticaj. Meni je potrebno saznanje da dobijam za nekoga do koga mi je stalo. Nekoga kome je do mene stvarno stalo.
Žena: Ali dala sam ti sav svoj novac. Naše putne troškove. Naše prikupljene dobrovoljne priloge. Nisam videla decu, čini mi se od kada su bili bebe. Donosila sam ti viršle i oranžade. Sve što si ti poželeo. Cele nedelje. Celog meseca. Stalo mi je. Stalo mi je.
Muž: Reci onda.
Žena: (tiho) Volim te.
Muž: Glasnije. Kažeš to kao da se nekog stidiš.
Žena: Volim te. Volim te. Stvarno te puno volim.
Muž: Pssss! Ćuti malo! Bam! Bam! Pogodak! Lep pogodak? Još četiri, pa zlatna ribica. Šta ti imaš da kažeš? A?
Žena:(sa osmehom) Lep pogodak!
Muž: (okrene se zgroženo) Ponekad me zaista brineš. Boga mi. Ti nemaš ni jedne originalne misli. «Lep pogodak». To sam ja rekao. Bože! Zar te ne zabrinjava što si tako...neekspresivna?
U drugoj igri izvode svoju akrobatsku cirkusku tačku. Čovek i žena su. Stoje jedno drugom na ramenima, smenjuju se.
Čovek: Zavisnost, Edna. Guraj, vuci. Ne mogu ovako da ispunim život...tako malo vremena sam-toliko vremena s tobom, zahtevaš, guraš, povuci. Prevršilo je svaku meru. Svi mi se smeju. Ja sam kreten. Ne mogu da odredim koga više mrzim, sebe ili tebe. Mrzim nas oboje. Reci nešto! Ne mogu nikud da odem... Ništa da uradim...da mi se ljudi smeju. Smešan sam ljudima. Smešan. Klovn. Rogonja. Svi znaju.
Žena: Ne mogu o tome da raspravljam. Hoćeš da odeš, idi. Hoćeš da ostaneš, ostani. Ali ja neću o tome. Razumeš? Spreman?
Čovek: Spreman. (Ona legne na pod a on dubi na glavi na njenim kolenima) Ti mi nisi potrebna.
Žena: Ti meni nisi potreban.
A u poslednjoj igraju po «Scenskim pravilima», ona je Rut, a on Ričard i prikazuju smrt roditelja.
Ove tri igre simbolišu život koji su mogli da imaju, a nisu. I uopšte su tri vrlo zanimljiva prikaza muško-ženskih odnosa.
A šta se desilo? Šta je početak?
Pa desilo se da je ona imala 16 godina, a on 17 i da je ona ostala trudna. On odlazi iz grada. Ona rodi dete. Ubija ga. Traži njega u drugima. Čeka ga. On se vraća nakon više od 10 godina i na kraju joj govori da se ženi, da je upoznao jednu devojku, da se vraća kući i da se nada da će razumeti.
Uf! Ovo je kratak osvrt, brzoplet. Sada sam završila ovu dramu i potpuno me oduvala!
Mnooogo mi se svidela!
Sreda kao ponedeljak
Juče dok smo doručkovali J. se u trenutku oglasi: “Tooooliko mi se zamučalo, sad mi je muka, ovolikooo i ne mogu da jedem više!”. Čovek i ja se sporazumesmo pogledom. On zabaci udicu u zamrzivač. Upeca sladoled od čokolade. J. oči zasijaše jače. Reče:”Mmmmmm. Sad sam se odmukala. Evo sad ću pojesti ovo, pa onda jedemo sladoled, važi?”
Eto, a danas već posao, ništa lenčarenje, prazničenje. I sve mislim da je ponedeljak. Napolju kiša, kišica. Ne smeta mi. Lepo je.
Mešak pluta kroz 7. nedelju.
Oči postaju sve izraženije a "rep" postaje sve manji. Glava je jos uvek mnogo uočlivija od ostalog dela tela i rapidno raste tokom ovih sedam dana. Srce dobije dve komore, a bronhijalni kanali se razvijaju u plućno krilo. Ruke izgledaju kao male lopate. Noge su jos uvek samo zameci ali krajem ove nedelje na embrionu se pojavljuju i stopala. Ruke se razvijaju mnogo brže nego noge.
Dobro jutro
Bolji dan
03.05.2006. u 08:54 | 3 Komentara | Print | # | ^
