Unazad. Stop. Kreni. Sad.
Danas obiđem sva mesta na kojima pretpostavim da bih mogla naci Stenlijevu knjigu. Ništa. Kontaktiram ljude koji bi je možda mogli posedovati. Ništa. Jedan drugar reče da će je nabaviti, pa se čujemo sledeće nedelje. Ok.
Dok tragah za knjigom R.N., naiđoh na “Ptičje mleko” od Sjona. Knjiga koja u mojoj sveščici stoji pod Obavezno naći. Inače, Sjon je ove godine bio gost na Sajmu knjiga. Setih se da sam čitala jedan intervju sa njim u Glasu. TipkTipkTipkKLIK. I eto, igrom slučaja popravih sebi raspoloženje. Vratih vreme unazad, pustih Lauryn Hill-MTV Unplugged (najslušaniju u oktobru), vince čašu u crno da boji, zapalih mirišljavu sveću-to je kao da ne pušim, sveća skuplja dim)), saznadoh za Ornithogalum kochii-Pirenejsko ptičje mleko, biljku koja cveta krajem aprila i početkom maja, i započeh čitanje.
“Crvene lisice su tako neočekivano nalik kamenju da se to graniči sa čudom…. »
Eh, uživancija.
