zzzzzzima
Dodju s prolećem i jeseni nemiri, pa se ušuškaju unutar mene i grickaju, nadražuju. Bitno su različiti ti nemiri. Oni s proleća se odnose uglavnom na potrebu da budem 24 sata aktivna, da putujem. A ovi s jeseni su više unutrašnje borbe i preispitivanja. I sve to je zanimljivo kada prođe neko vreme, neke godine, pa shvatim kakve sam ludosti činila, ali problem je što se priča nastavlja...što je i logično jer se doba smenjuju.
Ok, nije to ono o čemu sam htela da pišem. Zima, to je tema!
Zima, zimno, zimski, zimnica, zimoća....Sneg, njega volim. Volim kada pada, kada se sve beli i škripi pod nogama. Tada je pogled ka nebu savršen. Pahulje takođe. Ali, mrzim kada nestaje i postaje blj na ulici, na prolaznicima, unutar svake pore grada. Sivo-suvo i sirovo, postaje sivo-mrljavo, prljavo i blj sivo. Sneg i planina, kako reche LjubaR, vikend skijaši i još vikend štošta...Hm, to je odlična ideja!
Sve mi je teža pomisao da dolazi period koji moram da prezimim u sredini u kojoj od količine smoga, dešava se, ne vidiš ni na 100m. A sa druge strane, nikada se nisam bolje zabavljala zimi. Pre svega tu su akcije, junačke i ludačke, osvajanje vrhova, i nadam se biće ih sve češće i biće i dalje prave, šašave avanture. Zatim, akcija pravljenja «Nečega» sa G. To je doživljaj samo po sebi...))...za ovu zimu akcija je «AntiReklame=Fotke+Slogan+sveAnti». Knjige. Kafe na određenom mestu u određeno vreme. Kafe sa prijateljima. Večernje pijanke. Dobra muzika i pretopli dom. Pokušaji da J. zavoli sneg. Druženje na blogu)). Definitivno kada Sunce zimi reži, čini da se osetim mnooogoo bolje. Dakle, sadržaj postoji, ali krize su sve jače i jače. I, eto, pitam se kako što bezbolnije prebroditi krize? Lečim se mišljenjem o ronjenju i moru, naravno. Deluje.
U subotu odlazak na planinu. Divčibare. La Lara, LjubaR & moi. Snežno. Ježno. Fijukavo. Kod Shoshona velikog detaljnije... Moje fotografije: Breza. Grane ne nebu. Stabla u jednoj šumi pod snegom. Zebra (asocijacija)) i zoo vrt u aprilu, sa J i njenim momcima, ja u zebra majici...
