PriruDa u rasKoraku
Mamurno subotnje buđenje.
Dan li je, savršen li je za novembar, studeni mesec.
Sasvim je jasno da je ovo pravi dan za odlazak u prirudu.
Lanac valjevskih planina logičan smer našeg razmišljanja.
Odlučimo se za Debelo Brdo, mesto između omiljenog mi Velikog Povlena i Jablanika, na 30 km od Valjeva.
Svira Violent Femmes. J. u frci šta da gricka, i šta je to, ko tamo živi, zašto jesen, kako jesen, šta je to jesen, da li da nam peva Kad smo bili bebe, bebe, bebeeee ili jabuke, jabuke, jabukeeeee...
Debelo Brdo. Grafit «Nećemo školu u Debelo Brdo». Veliki Povlen, oštar, prek. Nebo, plavo, plavlje, rukom da se dodirne.
Odlučimo da prošetamo do Planinarskog doma. J. opet u frci u kojoj ruci da drži štapiće, kako da ih gricka, šta će sa maramicama koje takođe mora da drži, kojom rukom da drži moju. Reši se i to, prosuše se štapići. M. i ja odahnusmo veselo. Posle par koraka opet frka. Kako će J. da hoda po kamenčićima, pa oni bockaju, oni su «zobaznice» što žuljaju, pa ne može ona da hoda boli je glava od hodanja. Kuliramo je. J. se pojačava. Boli je i noga, i kičma, i plaši se šume, i put ružan, i kamenčići žuljaju, ne, ne, ne cipele! Kuliramo i dalje.
Konačno, Planinarski dom. Čuje se muzika. Na Debelo Brdo stigao tehno. Priđemo, neki klinci, istraživači, prave žurku. Veseli. Spremaju jagnješce, piju šljivu ljutu, a gase je sangrijom slađanom, uživaju u prirudi kažu. J. se oglasi mora da piški. Završi se i to nekako jer ipak po guzi je hladno, a i ta trava bocka. Nazdravimo sa istraživačima. Poželimo se Lep provod, Lepa šetnja. Nazdravimo opet Živi, zdravi, pravi i uz brdo laki i krenemo.
Ali sada je sve uz brdo. J. pada u frku. Kamenčići, noga, cipela, kičma, glava, šuma, blato...
M. predloži da se opustimo na jednoj čistini u podnožju Velikog Povlena. Predlog usvojimo, J. u frci koliko se pešači do čistine, ali čokolada reši trenutne probleme, i ona se oglasi, može.
Posmatramo Veliki Povlen. M. i ja kao u osnovnoj školi opisujemo prirodu, pa sve ulepšavamo. J. nas prekide, mora da kaki...
