fotografija dana. velika. svi i sve. zajednička što je zovu. neudobnice crvene u fokusu.
Koliko ima sati? (tišina) S. koliko ima sati? (tišina) D. koliko ima sati? (tišina) (J. peva. Izmišlja. Komponuje. Šta li.) ( Sledi niz hipokoristika mama, tata i ličnih imena)+ koliko ima sati? (Konačno. Brundanje) Pet! (Aplauz) E, dobro. Veliki je dan. Hajde da ustanemo!!!
Ustanemo. Nešto posle 5. Mnogo posle.
Dan za pižame. I nove, crvene, neudobnice lepe, ah. I pidžame. Kažem J. Ona se složi. Oduševljena je, čak šta više. Dovlači svoje cipelice.
Kreće dan u prozorima.
Prozor 1-Blogovanje. Šaranje. Plivanje. Lutanje. Kuckanje.
Prozor 2-Pčelica Maja. Lunja i Maza I deo. Lunja i Maza II deo. Dambo.
Prozor 3- Sirova boja neba sivog po krovu suda sirove boje neba sivog.
Dan se nastavlja. Prozori zatvaraju. Otvaraju poGled.
Korak sve teži. Stopala pate. Pogled se topi. Nema veze, kaže J. Nema veze, kažem i ja.
Krenemo i u šetnju. Aha! Smislim «nešto», nekakvo pomagalo, za cipelu. Stavlja se unutra. Bolje je, kažem ja. Lepe su ti cipele. Crvene, kaže J. Izmislimo i korak. Bolje takav, nego truda korak, pomislim. Tešim se. Ne smem da zamislim kako izgledamo.
Koračamo izmišljeno. Tamo. Vamo. Tamo. Pa opet kraj onih prozora. Smeštamo se. Obe u fotelju. Jedva. Već nam tesno. Još i ruke uposlimo. Odmah i zube. I usne. I organe za varenje. Grickalice Gric Grickamo.
A lepe su. Mislim, one, crvene neudobnice.
