Dragi moji blogeri.... (oproštajno pismo)
Zbog poprilično zajebane situacije u mom životu, svaki dan ću stavljati natuknice da sam još uvijek živa (da, doslovce živa), možda svaki drugi, ovisi. Ugl, ako više od tjedan dana ne bude natuknice, nek vam ostanem u lijepom sjećanju :)))
(Ne, nisam suicidalna, ako vas zanima. Da se mene pita, živjela bih zauvijek ili umrla pokušavajući, ali neke stvari - kao okolinu - ne možemo kontrolirati. Vi znate tu moju boljku i svakodnevnu borbu za živu glavu od samih početaka, nadam se da će vam je Niki objasniti ako vas bude zanimalo zašto nema natuknice više od tjedan dana.)
Pozdrav, ljudi! Volim vas sve!
Za početak:
21.10. Amen I, I am alive!!! :)))
23.10. Ne može mi nitko ništa, kažem vam ja :P tvrdi sam ja orah (P.S. brate, vraćaj se doma! :))) )
24.10. Živa ;) I samo da znate da opet imam svoju Osobu kraj sebe i zbog toga sam odmah barem tri puta više živa nego li što sam do sada bila :))))
Evo neki stihovi da vam malo razbiju monotomiju mojih natuknica. Ne znam koliko će još trajati ovaj post, ali ne dam se :))))
Ova pjesma je nastala jako, jako, jako davno kad sam proživljavala nešto slično ovome, i sada mi savršeno odgovara:
NJEŽNO
Hodaj kroz mećavu
kao kroz proljetno cvijeće,
ne misli da prestat će
kad znaš da neće.
Ne dopusti da ti led okuje stopala,
ni kad misliš da zima je gotova.
Nestat će ubrzo hladnoća,
čak i ako bude tu,
stopit će se s tobom,
kao u nekom snu.
Ubrzo ćeš u snijegu tražiti hlad,
mislit ćeš da sve je – proljetni mraz.
26.10. Živa. ''Opsadno stanje'' ne bi trebalo još dugo, ali tko bi ga znao....
28.10. moglo bi se dogodit i da danas nesto cak napisen, nikad se ne zna... Nina, ziva sam ;)
ostavi trag… (18) | printaj. | x | ^
