razno al´ ne prazno
22.09.2009., utorak
Sad je stvrno kraj
 Sad je stvarno gotovo s Novigradom za ovu godinu. Brod smo izvukli. Oprali ga s mini vašom koji smo nedavno kupili samo za tu namjenu. Tak čist brod još nije bil. No, nije mi se sviđalo kak peče kad si mlaz slučajno okreneš na bosu nogu. Bate, trebalo mi par sekundi da shvatim kaj se dešava. Ko da sam popizdila skroz na skroz. Osim toga, zalila sam se sa svih strana i odozgor dok sam brod prala odispod. Al, stvarno je super stvar. Nosi travu, zelenilo, školjkice i govna bez problema. Inače, brod smo prvi put vadili tak da smo unajmili kamion s dizalicom koji ga je digao s gurtnama i spustil na prikolicu. Deset minuta posla. Prije nam je trebalo puno, puno više kad smo ga sami vukli na kosini van. I mužić se obavezno negdje raskrvaril, poskliznul i tresnul na skliskom betonu. Ovak je ostal cijel, ali se fest namučil s podešavanjem prikolice. Bila je malo razdešena jer smo je rastavljali i farbali. On ju je uspio sastavit u tjedan dana dok je bil sam. Nateglil se jer neki dijelovi su tak teški da dvoje jedva nose. A željezo živo. I sto šarafa. Dok je on namještal prikolicu ja sam prala konope, sidro, bovu, lanac. Ustvari, konopi su se prali u veš mašini, al ih je poslije bilo koma odpetljavat. Sidro su napali oni okamenjeni crvi pa sam to morala s nožićem strugat, a bova je bila od trave i govana za neprepoznat. Jedva sam ju izribala do čistoga. Navečer smo i jedan i drugi bili tak krepani da smo brzo zaspali. Iduće jutro zajebancija u slastičarni. Gazdarica nas častila kavom jer joj je mužić neke stare talijanske stvari nasnimil na cd. Bilo nas je nekoliko za stolovima i počele su se fore valjat. Rasplakala sam se od smijeha. A sve je počelo kad je došla N. i rekla: "Što ste tako nadrkani da prostite?". Na to je P. rekel: "Znate kad su ono stari ljudi govorili da prostite? Priča on tako drugome i veli 'Da prostite moja žena...' il uđe čovjek u dučan i veli 'Imate li, da prostite, glavu kupusa.'" Mužić veli kak je neki dan snimal L. kak priča viceve, al mu je zato moral rakiju platit. Na to će P.:"Najbolji mu je onaj vic koji je ispričao prije trideset godina. Zaljubila se žarulja u frižider. Žarulja izgorila, a frižider ostao mrtav hladan. Ili kad je počeo 'Idu rivom Tereza Kesovija, Vice Vukov i Bruce Lee...' Al je skupio ekipu.".... Uglavnom, oni se zajebavali, a ja sam morala ići stvari spakirat i kolko-tolko kuću očistit. Krenuli smo u 11. Jedva smo izašli s autom i brodom iz mjesta od silnih ljudi i automobila. Bila je Gospa od sedam žalosti, pa se ljudi iz okolnih mjesta skupili. Ovaj put nismo gledali procesiju jer nam se žurilo da dođemo doma do mraka. Inače, nose tu drvenu Gospu (tzv. Gospa drvenjača) kroz mjesto na ramenima, pjevaju pjesme, a vjernici čekaju u koloni i kleknu kad dođu do njih tak da prenesu Gospu iznad njih. Još nisam vidjela da je nekoga zveknula u glavu, al ne bi to bilo loše za neke glave. Joj da. Bili smo kod popa, župnika il kak ga već tam zovu. Ma zovu ga don. Ko da je neki mafijaški kum. Došli smo kod njega da nam pogleda u knjigama kad je mužiću baba umrla. Bome u tim knjigama imaju svakaj zapisanog. Tak smo otkrili da je umrla od srca i da je imala arterosklerozu. A otkrili smo i da se udala 1919. u proljeće, odnosno udala se trudna jer je prvog sina rodila u ljeto iste godine. Don nas je prvo pital kad smo došli dal smo došli da nam uzme mjeru. Vrag ga zel zajebantski... Brod smo odfurali u Moslavinu i tam ga lijepo spremili. Susjed nam je pomogel. Zamastila sam si bila majcu taman na cici, pa su me mužić i susjed zajebavali da sam si cicu podmazala. Još smo malo kod njih sjeli. Jeli gibanicu i krenuli doma. Došli smo u pet popodne. Konačno doma. Kasnije je sinek navratil, pa se nažderal sira i pancete. A malo se nečkal kad sam ga pitala dal je gladan. Tak ga je bilo slatko gledat kak jede. I mi smo jeli. Nije da nismo. Opet smo zaspali crknuti. |
