Ra Hoor Khuit
17.03.2007., subota
Gotički Satanizam
|
Gotički Satanizam je izmišljena, krajnje zla religija, zamišljena najverovatnije od strane visokih autoriteta Katoličke Crkve u srednjem veku, u toku velikog progona paganskih religija zaostalih iz prethrišćanskih vremena poznatog kao "Lov na veštice". U toku 15-tog veka, u Katoličkoj Crkvi nastala je velika histerija usmerena protiv svih postojećih religija i zajednica na području njene dominacije u kojima se videla velika opasnost za egzistenciju Crkve radi postojanja mogućnosti da pojedinci sami izabiru religiju kojoj će pripadati. Takva politika se stopila s fenomenom već stare hrišćanske mržnje prema ženama, nastalom kao posledica politike ćudoređa - potiskivanja seksualnosti, efikasnog oruđa u slamanju samopouzdanja i samosvojnosti pojedinca; a kojem je prirodna prepreka bila muška požudnost i ženska zavodljivost. Pošto je ženska zavodljivost radi provociranja muške požude bila najveći neprijatelj hrišćanskog ćudoređa, a ista je u svim paganskim i ostalim religijama bila mnogo prirodnije prihvaćana, stvoren je temelj za jedan od najvećih genocida u istoriji čovečanstva. Dominikanski sveštenici Kramer i Sprenger, 1486 g. e.v. pišu knjigu "Malleus Maleficarum" (Veštičjin Malj) koji postaje glavna optužnica za genocid. Prema njihovim tvrdnjama satanisti su uglavnom žene zbog njihove intuitivnosti, perfidnosti, orijentiranosti na zemaljsko, osvetoljubivosti i intelektualne zaostalosti prema muškarcima. Bog, pošto je muškarac, mnogo je bolje zaštitio muškarce od krivoverja. Dalje, satanisti ubijaju, truju i šire zarazu među životinjama, bacaju čini zbog kojih krave više ne daju mleko, uzrokuju impotenciju, sterilnost, abortuse i mrtvorađanja dece, noću jašu na metli i učestvuju u seksualnim orgijama, piju krv i jedu meso onih koji nisu kršteni u Katoličkoj Crkvi ili od njih proizvode sapun a njihove kosti koriste kao svoja magijska oružja, nude decu demonima, bacaju uroke na ljude pogledom, izgovaranjem čarolija, pljuvanjem, uzrokuju da gromovi pogađaju ljude i njihove kuće; tuku, ubijaju, muće, lome hrišćanske krsteve gde god stignu itd. 1620 g. e.v. Guazzo piše "Compendium Maleficarum" još jednu značajnu knjigu u istoriji "Lova na veštice" u kojoj opisuje kako satanisti jašu na leđima jarca kroz vazduh, mažu sebe magijskim uljima i lete ili isčezavaju, menjaju oblik u životinjski i natrag u ljudski, menjaju spol ljudima i životinjama; plešu, pevaju jedu i piju u prisutnosti Satane koji je u obliku crnog jarca; sakate, ubijaju, kuvaju i jedu vlastite kolege sataniste itd. Na temelju informacija iz tih knjiga, inkvizitori su iznuđivali dotična priznanja krajnje okrutnim mučenjima do smrti ili priznavanja navedenih greha. Ukoliko bi neko slučajno izdržao sve muke i umro a da nije priznao gore navedeno, bio bi proglašen pravednim, a njegova smrt bi bila greh na inkvizitorovoj duši što bi bio srećan kraj ispitivanja. Ipak postepeno je jačao otpor prema Katoličkoj Crkvi što je dovelo do pada njene moći i uticaja, i kao posledica toga Crkva je morala napustiti metode otvorenog nasilja u cilju održavanja na vlasti. Pred kraj perioda "Lova na veštice" koji je u Europi trajao do 1792 g. e.v. ( a u Latinskoj Americi i do 1830 g. e.v. ), uveden je i koncept "Crne Mise" prema kojoj su navodno satanisti radili parodiju na Katoličku Misu i tako je oskvrnjivali. Prema toj konstrukciji u pričesti mokraća i prljava voda zamenjuju vino, plesnivi hleb zamenjuje hostiju, misa se navodno izgovara na lokalnom jeziku koji je profan i tako pod vlašću Đavola, a ne na Božjem latinskom. Tekst se navodno čita unatrag, hram je opremljen ukradenim i slomljenim krstem, jedan od prisutnih vernika biva žrtvovan Satani, te je ta misa potpuno suprotna "božjoj" katoličkoj misi. I danas neki ljudi, posebno u hrišćanskim crkvama, a naročito u Evanđelističkoj crkvi, veruju u postojanje takve vrste Satanizma ali razna ispitivanja kao policijska i druga, pokazuju neosnovanost takvih sumnji. Svaki nađeni oblik satanizma potpada pod kategoriju Maloletniekog Satanizma i ili neki oblik prevare. |
