17
ponedjeljak
rujan
2012
Ja. sam se nadala
uzalud. Da ce se nesto desiti, neko cudo nesto...da ces poslije tih sedam sati odluciti da dodjes..da se upoznamo, da provedemo par dana zajedno. Da shvatimo sto se to medju nama desilo.
Djevojchica sam, jos uvijek..koja sanja o avanturama, tim neocekivanim postupcima, ljubavi bez pitanja i odgovora..da se desi meni, bas meni
Da si mozda ti, tako neuobicajen, taj neko..koga cekam. A da ja mogu biti neko za tebe.
Razmislim, ti mozda imas ljubav, dugu vezu, mir, dom..a ja nemam.. zato se i nadam. Zato sam se i nadala. Vrijeme je da pustim, da ovo pohranim u moj kofer snova i zakljucam.
Da bi mi bilo lakse, da bih krenula dalje, otvorenog srca..cistog srca. Cistog od zudnji za stvarima i ljudima koje nikad nijesam imala.
komentiraj (0) * ispiši * #
