Pozdrav ljudi! Evo mene nakon prilično dugog izbivanja. Mnogo se toga dogodilo dok me nije bilo, pa počnimo redom. Dakle, u međuvremenu odigrano je dosta utakmica, poraz u Varaždinu od Varteksa, na što je bilo mnoštvo optužba da je utakmica prodana. Jer žali Bože onu predstavu kakvu smo imali prilike gledati. No dobro, u sljedećem smo pak kolu dobili Rijeku, koja je zasada čvrsto na drugoj poziciji.

Dakako, Ajax, moramo i to spomenut, makar je stara vijest ali ipak ja još nisam pisala o tome pa budem sada malo hehe. Veliki Ajax je posrnuo pred „Modrim strojem“. Ipak, čini se, čuda se događaju. Doduše, Modri su zaista dali sve od sebe, Mandžukić – što reći, svaka mu ćast, Modriću također, kao i svima koji su sudjelovali, hvala im što smo u Europi, pa makar i nakratko. Nadajmo se da ćemo što dulje ostati u Europi i da sve bude kako treba, stvarno ne znam što bih rekla, jednostavno sam presretna, vjerujem kao i svi koji su se nadali i očekivali Dinamo u Europi. A svima onima koji nisu vjerovali u prolaz Dinama, a ima ih podosta, koji su se smijali kad sam ja rekla da će Dinamo proć, koji su čak rekli da sam luda, da oni ne mogu zabit u Amsterdamu – mogu im se i dalje samo slatko smijat u facu.... hehe...

No, 3 dana nakon Amsterdama, veliki derbi u Splitu. Igrači pomalo izmoreni, neki svršavaju na to da su crknuti pa da će Hajduk proć, ali na njihovu žalost, a na našu sreću – Dinamo je jučer svladao Hajduk 2:1.

Moram priznat da sam se iznenadila kad mi je stari reko da i ja idem u Split, totalno neočekivano, al ajde da se i meni posreći pa da napokon odem i u Split. Doduše, Modrićev gol nismo uspjeli vidjeti, jer taman smo izlazili iz busa kad je Luka zabio. Napokon ušli oko 20. minute na stadion.
Navijanje je bilo ok, u više navrata je izgledalo mrtvo, al onda se popravilo. Sve u svemu ok, ali je moglo i bolje. Što se tekme tiče, u 71. minuti Mandžukić povećava vodstvo na 2:0.
A par minuta kasnije Kalinić ublažava poraz Hajduka te postavlja konačan rezultat od 2:1.

Pisala bi ja još, ali nedostatak inspiracije čini svoje, kao i umor i ne imanje volje za ničim. Pisala bi posteve češće ali nemam vremena, doduše, inspirirana sam mnogim glupostima koje sam imala prilike čut i vidjet i sudjelovat u njima, ali jednostavno neda mi se pisat i to bi bilo
to. Nemojte mi zamjerit kaj više ne pišem postove koji imaju nekog smisla, možda mi jednom opet dođe da pišem neke kvalitetnije postove, jer nekad sam znala dosta opširno opisat cijelu tekmu i sve, i ispalo je više od stranice, a sad kad pišem o 4-5 utakmica, post jedva da premašuje pola stranice hehe.
Moram priznat da sve više i više razmišljam o zatvaranju ovog bloga, ali opet kad razmislim – ako ga obrišem sav moj trud odlazi u zaborav hehe... tako da vidjet ću što će na kraju bit od ovog sveg... Valjda će mi ponovno doć volja za ovim blogom hehe...

Ništa, pozdravljam Vas i uživajte i slavite, veselite se, ne zamarajte se nepotrebnim stvarima i tako to...
P.S. ne obazirite se na moje gluposti... nadam se da ću uskoro počet opet pisat normalne postove ko što sam nekad pisala... vidjet ćemo....

Pozdrav!