Pripadan tebi

nedjelja, 30.08.2009.

ŠTA POMAŽE?

Kupe se tako ponekad sitnice, pa ih vješto zaobilazim, preskačem. Mahnem rukom. A onda tako uleti neki šugavi dan kad sve to pukne.

Šta pomaže u stanju nikakvom?
Učinkovite recapture sigurno nema. Uglavnom zavisi sve o nama samima.
Raznorazne stvari mogu pomoć.
Lipa rič.
Osmijeh.
Telefonski poziv.
Mail.
Terapija bojama.
Vaši komentari.
Kad ti dite ispriča jednu tešku priču.
Kad se sitiš da jedno dite vodi bitku za zdravlje.
I pošalješ sve kvragu i kažeš: Odlično mi je!

I počelo je baš tako.
Osmijeh u gradu.
Pa telefonski poziv i lipa rič.
- Baš si ono dobro napisala!
- A neznan…. Možda sam mogla i bolje!

I onda telefonski poziv koji me baš iznenadija.
Baš san nešto kužinavala kad zvoni telefon.
- Maaaammmmmaaaaa!
Viče moje dite ka da san na kraj svita.
- Ko je?
- Zavod za zapošljavanje!
- ?????????????
Šta je sad? Još me nikad doma nisu zvali?
- Molim!
- Nedavno ste izrazili želju za dodatnim obrazovanjem pa evo imamo desetsatni tečaj u Trogiru. To vam je napredniji tečaj iz……
- Šta točno od svega toga šta ste nabrojili?
- Ne znam, ali mogu se interesirat pa vas obavjestit.
- Ma ne triba…. Upišite me.
Žena mi je nabrojila dosta toga a ja sam od svega zapamtila, dizajn, blog, fotografija!
Paa…. Možda naučim i štogod novo.

Kaže Big Blue da pomažu slike sa vedrim bojama.
I baš taj dan bila sam u svoj uobičajeni splitski đir. I začarala me ova bugenvilija.

Pa sam došla kući dosta kasno, otvorila blog i pročitala komentare. I opet se nasmijala.
Otvorila mail.
Fala! Baš mi je bilo potribno! kiss

A najviše od svega tužna priča o jednom dječaku.
Nemam se ja našto žalit. Ali, dođu ponekad tako neki bezvezni dani.

I prođu.

- 08:36 - Ostavi trag (26) - Isprintaj - #

četvrtak, 27.08.2009.

VRIME JE.......

Ne volim kad me uhvate ovakvi nikakvi dani.
Kad mi je uglavi paučinasto. Sve nekako magličasto. Mutno.
Kad ne znam ni di bi ni kud bi sama sa sobom.
Kad nešto stalno stvara sjetu. Možda zato šta se bliži kraj lita? Šta se ćuti jesen. Možda?

Gledam TV…. Slike prolaze, riči čujem i ne čujem.
Prolaze nekako kao kroz maglu, bez koristi.
Odustajem.

Palim radio. Ista stvar. Iritira me glas voditeljice.

Uzmem knjigu. Čitam. Stranicu, dvi. Nemam pojma šta čitam. Slova mi samo promiču isprid očiju u nekakvom neredu. Ostaju mi samo nekakve mutne, crne crte.

Uzimam Digital i NG. Listam i mislim…. Pih… baš su im slike bezvezne, mutne.
A u kantunu očiju me nešto žulja.

Kad se ne mogu nasmijat onako glasno. Od srca. Kad je moj smješak samo onako, reda radi.
Osijeh na licu, tuga u oku.

Mislim da je vrime za…..
Neznam zašto…. Možda odlazak, možda samo odmor.
Ali vrime je svakako za prislaganje nekih stvari.

U daljini svijetla točka.
Samo.... triba do toga doć!

- 08:01 - Ostavi trag (29) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 24.08.2009.

DVI TRI RIČI O......

Stojim tako prije nekih misec dana na autobusnoj stanici ispred bivše Prime. Većina zna šta je sad tu, pa eto, nećemo besplatno nikoga reklamirat.
Ovo ugibalište i stanica vrlo često posluži kao parkiralište. Pa se tako često dogodi da autobusi uopće nemaju di stat, iskrcat i ukrcat putnike.

I tako, dođe auto njemačkih registracija. Parkira.
Dođe odma cura, lipa, smišna, plavušica. Jedinica prometne mladeži, bobi.
- Gospodine, oprostite, ali ovdje se ne smite parkirat.
Isto ponovi i na engleskom.
Dotični se pomakne jednu po metra.
Cura opet pokuca na ponistru. Gospodin ne otvara.
Cura pozove momka, isto bobija, priko puta.
Momak pokuca na prozor.
- Gospodine ovdje ne smijete parkirat!
I onda počne govorancija na njemačkom.
Našto se oglasi cura:
- Ešuldigenzi, das ist……. ( dalje nisam zapamtila, a nije ni važno.)
I najedanput tišina.
- Ma šta ćeš ti meni govorit šta ja nesmin! Šta ti znaš! Nemaš ni 16 godina, a ti ćeš meni o propisima govorit!
Cura posegne u đep. Izvadi vozačku.
- Gospodine, fala van lipa na kompimentu. Ali, eno pogledajte….. vozačkom pokaže na prometni znak.
- Tamo vam stoji znak….. Zabranjeno zaustavljanje i parkiranje!
Usto se ubaci neka žena sa strane.
- Ajde, mala…. pa pusti ga…. šta svaku gledaš!
- Gospođo, ja samo radim svoj posal, a vi izvolite produžit za svojin poslon!
Iz auta se i dalje čuje grintanje.
Na to cura nabaci smješak i reče:
- Gospodine, da li se tako ponašate i u Njemačkoj?
Nakon ovoga samo je upalija auto i otiša.

Vjerovatno će sad mnogi reč kako ova dica ništa ne rade a primaju plaću. Moje cure su lani radile ovaj posal i puno puta sam došla u iskušenje da ispišem njihove dogodovštine. I odustala. Nekako sam smatrala da to nije u redu.

Kako sam svako jutro u gradu dosta puta sam naišla na svakakve situacije.

Recimo…. Jedno jutro sam morala dosta ranije do Čiova. Prilazin cestu, cura taman došla na posal, auti i motori već isparkirani di nesmiju. Neki tip otvara ponistru od auta i viče iznutra:
- A šta je? Koja ti je pizda materina? Koji kurac radiš? Šta ne staneš na cestu? Ima po ure da san u koloni!
Ja san samo zbleznuto stala a mala je lipo elegantno digla očale i rekla:
- Od jebi!
OK, nije kulturno i nije u redu, ali…. Šta je tražija to je i dobija!

Svi smo mi grintavi, zabrinuti, nervozni na ovu vručinu i gužvu i često ispalimo. Svi mi imamo svoje dobre i loše dane i zavisno od toga nam se mijenja i prag tolerancije. Svakog od nas smetaju i iznerviraju različite stvari.
Recimo na primjer moja Mlaja.
Ona je skroz cool cura, ne grinta puno i ima jako visok prag tolerancije ali kad popizdi bolje joj se maknit s puta.
Radila je tako lani u Čiovo i dolazi joj neki tip i ona mu lipo objasni da tu nesmi parkirat i da je policija u ophodnji i da će ga kaznit.
- Jeben ti mater! Šta ćeš ti meni govorit di ću ja parkirat!
A na ovu beštimju je moja poludila.
- Šta! Aj, ponovi! Ti ćeš meni mater spominjat.
Ma ne bi te ona ni pogledala atroke takla. Moja mater je za tebe prinčipesa.
E sad neš stat iz principa!
I zineš li, zvat ću policiju isti tren!

He he…. Ovi se na krivu namirija. I nije parkira!

Starija je radila cilu smjenu na Pijaci. I tako jedan dan zaustavi se neki u traci namjenjenoj za skretanje u desno, u Grad! Čini mu ona mot da nesmi tu stat. A on izlazi sa fotoaparatom i oće je slikat. Ona nije dozvolila ali ovaj stari je bija uporan. Na kraju je morala zvat policajca iz raskrižja da je rješi napasnika.
Njen komentar je bija: Neće mene stari pedofil slikavat!

Šta reč recimo za vozače koji ne poštuju policajku? Viču, urlaju, sviraju i tek kad dođe policajac prestanu?
Šta reč za ženu, pješakinju, koja dolazi curi u raskrižje i viče na nju:
- A šta je…. šta radiš?
Jeli vidiš da nemogu proć sa kolicima?
- Gospođo, radim. Je li vidite da sam u raskrižju.
- Šta, šta radiš? Ja te plačan.
I dalje ona grinta.
Na ovo se cura okrenila:
- Znate šta….. pun mi vas je kurac. Eno van tamo policajac i moj šef. Njemu se obratite a mene pustite da radin u miru. Mene moj pape hrani pa ne viče na me, a vi me maltretirate i zajebajete!

Naravno nisu svi ovakvi. Moja je jedan dan došla doma cila sritna jer joj je jedan vozač busa doda bocu hladne vode. I zamisli, rekla mi je…. danas nisu puno vikali na mene!
Ima naravno i zafrkancije, smiha, upucavanja, i onih koji stanu u obranu kad ih se napada.
Iz ovih par primjera vidite da na dicu viču kad stoje na raskrižju, viču kad ih nema u raskrižju.
Pitam se često šta se to dogodi u nekim glavama kad sidnu za volan. Očito se nekima žice u glavi pomišaju, nastane kratki spoj. Povampire, postanu gori od zvijeri.

Znam da je gužva i vruče i da se mora dugo čekat u koloni. Ali nisu zato kriva ova dica. Nisu dica kriva šta se novi most godinama obečava. A ne gradi. I nastavit će se sa obečanjima. Još godinama! I vjerovatno neće ni sagradit!
Ova dica samo dvadesetak dana rade da bi zaradili đeparac.

Za kraj se ispričavam na upotrebi neprimjerenih riči. Ali, drugačije se ovo nije moglo ispričat.
Post je inspiriran prometnim kolapsom koji je nastao u petak kad je u Čiovo došla Premijerka.
I naravno, opet su svi vikali na bobije.

- 08:02 - Ostavi trag (21) - Isprintaj - #

petak, 21.08.2009.

DIOKLECIJAN, ŠUŠUR, ŠARENILO

Car Dioklecijan preuzeo je Split.
Gužvasto je i šušurasto u Splitu ove dane. Šareno i veselo. Na svakom kantunu nešto se događa.
Vadim mobitel i mislim se… zvat ili ne.
Ma ne. Idem proculjat okolo. Onako bez cilja, malo zavirit po uličicama. Čini mi se kao da sam ponovo u srednjoj školi. Lutanje po Splitu bez cilja, zagledanje.
Slušanje, uživanje u šušuru.
Skrećem prema Voćnom trgu.
Rimljanke.

Rimljani.

Vrtuljak sa košarama.

Tako rado bi se bila ukrcala u ove košarice.

Šareno.
Ooo…. Sinjala sam ovde nešto lipo.

I naravno klepetuše.

Niz Marmontovu.
Klaun.

Pa onda nešto sapunasto.

Na rivi, Carska fotelja.

I carski stol.

I jedan veeeliki psić!

Sve u svemu lipo i zabavno.
Svatko može pronać nešto za sebe.
Program zbivanja možete pogledat kod Marčeline!

- 07:47 - Ostavi trag (25) - Isprintaj - #

utorak, 18.08.2009.

MOJI BIVŠI I SADAŠNJI

1.

Može li mi iko objasnit zašto se meni tehnika počme kvarit kad naumim kupit novi fotoaparat i kad uz to još muž ide nabrod?
Ima li to ikakve veze sa onim Marfijen i njegovin zakonima?
Počelo je jedan dan prije. Crka mi je špaher. Kako se muž u to razumi, kvar je otklonjen.
Ali.... naravno šta bi bilo bez toga ali.
Na onu utičnicu od špahera mi je baš zgodno udit mobitel da se puni. I tako uštekan, gledan, ništa. Pas mater i štekeru i struji. A to je tek početak.

2.

Druga stvar. Imala san jednu prastaru Nokiu.Toliko je bila valjatna da san morala bit uštekana u struju ako san mislila pričat više od minuta. I onda mi se pokvarija punjač. Kako u kući imamo brdo mobitela i punjača naša se jedan šta mi odgovara. Mužev. I jebiga, ode i punjač na brod.
Onda san lipo išla u dućan.
- Dobar dan! Koliko košta punjač za Nokiu?
- Je li vam triba uži ili širi ?
- Molin? Neman van ja pojma. Evo vam mobitel.
Toliko o mome poznavanju mobitela.
- Nažalost ovaj nemamo.
- A koliko inače košta?
- 50 kn.
- A baterija?
- 120 kn.
- A koliko vam košta najjeftiniji mobitel u dućanu.
- 191.
- Ali znate, ne bi ja na pretplatu nego na bonove.
- Pa je. To vam je ova Nokia. Ima mp3, fotoaparat i…..
- OK,Ok… pakujte! Ja to ionako ništa ne koristin. Moga je slobodno bit bez svega toga!
I tako ja konačno imam novi mobitel.

3.

A onda…. Upalin ja nekidan TV. Ma sve ja nešto gledan, pa mi nešto čudno. Pa mislim kako mi sunce smeta. Zatvorim škuru, ali… jedan je kantun izgubija boju. Požutija, pozelenija…. ka da ima virozu.
Ajme meni…. kvragu.
OK…. sve je još gledljivo i molin boga da ne crkne. Dobro, iman ja privremeno rješenje i za ovu situaciju.

4.

A za sljedeći slučaj neman privremeno rješenje. Triba mi nešto pod hitno isprintat. Sve lipo pripremin, ispišen, klik – print.
A jebate led…. Dobro nije počeja skakat po polici, A štaš sad crna Ćiovka? A ništa!
Uzela san alat, sve ištekala iz struje, otvorila printer i pokušala ga očistit. E, jedan put je upalilo ali ovi put ne. I tako, ili san štogod sprčkala ili će printer u kontejner pa na Plano.
Šta još?

5.

E… mašina za robu. Ajmeeee. Još uvik kad radi pari da mlije žalo. Ali, koliko robe ispere još je i dobra. Tako mi dikod dođe da je opaučin nogon. A to je dobrin djelom i zato šta znan da nakon pranja moran šunprešavat!
Mašinu za suđe neću ni spominjat.... odma mi skoči tlak!
A taman san bila skupila nešto love za kupit novi aparat!

6.

A ove slike su…. Moji bivši i moj sadašnji.
Mobiteli, naravno.

7.

1. Erikson – moj prvi i najdraži mobitel. Da mu je stavit novi poklopac još bi radija.
2. Sony Erikson – mobitel u koji san se totalno razočarala. Pokvarija mi se i popravak je bija preskup. A ja ga iz principa nisan tila popravljat.
3. I uzela sam ovu njihovu staru Nokiu.
4. Muževa Motorola . Ima joj 7,8 godina. Kupljena je negdi doli, Kina, Japan, Tajvan…. A šta ja znan. Još uvik radi bez greške.
5. LG – ovo mi je mobitel za tele2 mrižu.. Ima van kameru, fotoaparat, može se priključit na video mrežu i još sto čuda od kojih ništa ne koristin. Samo pozive i poruke.
6. NEC - ista stvar, sto čuda i onda iznenada otkaže poslušnost. Povremeno jednostavno stupi u štrajk pa ne zvoni ili me niko ne čuje ili ja nikog ne čujen.
7. Mužev novi mobitel.
8. I konačno moja nova Nokia. I ima čak i fotoaparat.

8.

- 08:05 - Ostavi trag (20) - Isprintaj - #

subota, 15.08.2009.

A BILO NAM JE OVAKO......

Carlin kolaž

Ponoć je već prošla i evo se mislim da li napisat post odma pod prvim dojmom ili leć, prespavat, da se sve malo slegne.
Ja ću počet malo pomalo pa dokle stignem.
Onako laganini, na svoj način.

O foto izložbi smo već pisali. Stiga je tako i petak i uputim se ja pomalo u Split. Kako san uranila napravin obavezni đir po gradu. Kroz ulice. I onda polako od bivše škole, priko, uzbrdo.
Asti sto, nešto san se uspuvala. A nekad smo znali priko odmora skoknit do Koteksa. Doduše, zna bi ti odmor potrajat i malo duže. Polako, s noge na nogu dođen do Gripa.

Ulazim na mjesto događanja
Brzinski skeniran ko je unutra. Dvoje san pripoznala.
- Dobar dan, ja san čula da ovde ima neka izložba. Jel se može pogledat?
Tišina.
Red je najprije javit se domaćinu.
- Ja san Čiovka!
- E…. I sad tamo Galebu daj patun!
- Ček, ček... a di ti je spavačica?
Tako mi i triba kad ostavljan zafrkantske komentare! rofl
- A znaš li ovo dvoje?

Moran priznat da mi je dolazak ovo dvoje blogera stvarno bilo iznenađenje. Obadzo i Turimtikitu, koji je svratio samo nakratko, pogledat slike i javit se.

Naša domačica Carla još je uvik u poslu, priprema, slaže.
I tako, malo pomalo počinjemo se okupljat.
Brod, Katrida ( bivša blogerica ) i njena prijateljica, buduća. Filipinka, svaka čast. Iz Zadra je potegla na izložbu. Naša Marčelina, Danica, Crvenkapica.
Jedan naš trogiranin, kojeg nismo vidili puuuno godina. Inače je iša sa DALmaton u školu.
Bilo je još posjetitelja, ali evo ja se ispričavan, nisan uspila sve zapamtit.
A sad ćete pogledat slike. I nemojte pitat ko je ko. A ako van se neka slika čini malo mutna ili magličasta to je samo od toga šta san se cilo vrime smijala. I šta slikajen jednon rukon.

Naš domaćin.

Razmještanje inventara.

Otvaranje vina za žene nevozačice.
Jupiiii!!! Bile smo tri! Moran priznat da mi je odma bilo lakše.

Sirena

Pa se nešto nagovaralo, pregovaralo, dogovaralo.

Slikavalo!

I potpisivalo!

Tu i tamo bi zvrcnili mobiteli.
Snjeguljica (Carlina asocijacija na moju robu, a meni se baš svidilo)….. moderna verzija. Sa mobitelon. Hmmm… biće je zove princ na bilon konju…. opssss…. brodu….
Ova slika je….. sad me vidiš, sad ne vidiš!
Kome uspije, uspije!

Bliži se ponoć. Snjeguljica ide na spavanje! kiss

I skoro četiri ure prošlo je u tren. U priči, smihu i zafrkanciji.

Uh…. Odužilo se ovo moje slaganje posta.

Povirite do carle i marčeline

- 14:58 - Ostavi trag (42) - Isprintaj - #

četvrtak, 13.08.2009.

ŠUŠI - BUŠI POST

Usrid lita, na ovu gužvanciju i vručinu i to još buson, odit u Split je ipak malo šašavo. A kako ja povremeno spadam u takva stvorenja onda napravin i takvu ludoriju. Ma, dobro, aj, nije baš ludorija. Obično iman obavit nekakav poslić.
A onda van je baš dobro zaglumit strankinju.

E…. i onda to izgleda ovako.
Obučen trikvarte jer se u njima najkomodnije osjećam. Otkačene su….. imaju patente na nogavicama i onda se lipo mogu raskopčat prema potribi. Spuštenog su struka i kako su mi se malo rasklapale obično mi još malo spadnu i onda mi mater popizdi i ronja: Sutra ćeš mi se žalit da te bolidu kosti I bubrizi! zijev
A šta ćeš…. mater ka mater!
Radi iste stvari grintan i ja onima svojima. A ja san ka i one. Ustvari, one su me i nagovorile da počnen nosit gaće spuštenog struka. thumbup
Majica naravno minimalna, ali mora pokrit drob.
Kosu skupin velikom kvačicom pa bude to neka šuši-buši frizura.
Na oči obavezno očale
Torbica i veliki crni ruksak na rame i aparat u ruku.
Ha ha…. bar me niko čudno ne gleda!
Pa pomalo niza skale

Sveti Duje

Peristil

Niz Marmontovu

Priko rive

Kukuruz

Kraj kapetanije

Skoknit malo na brod.

I pomalo doma.

Elyce… jupiiii… kupila san kupaći. nut

Ljudi moji, nikad brže u životu nisan nešto kupila.
Ušla san u dućan i rekla ženi šta tražin.
-Vi ste broj 38… imate ova dva modela.
Uzmen samo jedan. Proban i platin.
Mislin, ispeglan. Karticu, naravno!
A više se i ne kupan. cry

Jebiga…. Pa je napon, a nisan spremila ovo šta san napisala.
Sriča da je kompjuter pametan pa sam spremi. cerek

- 07:56 - Ostavi trag (17) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 10.08.2009.

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA: BLOG.HR-EKIPA

Službeni plakat izložbe - Galebovih ruku djelo.

A sve je počelo na jednoj kavici na kojoj su se našli Carla, DALmata i Galeb. Ovaj trojac došao je na ideju da organizira blogersku izložbu fotografija uz blog druuženje.
I onda su nam poslali pozive da odaberemo po pet fotografija po osobnom odabiru.
Naravno, za mene je tu nasta problem. Jer, nikako se nisam mogla odlučit. Svakoj slici sam našla manu, sto čuda.
Nakon mukotrpnog posla, odabrala sam ih deset, pa onda pet. I onda san malo pilala muža. Pa mi je bila prijateljica iz Korčule. Pa sam malo i nju gnjavila. Njima se svidija moj odabir a ja još uvik nisan sigurna.
Nakon toga naš domaćin je napravija sve ostalo. Tisak, uokvirit slike, sve poslagat na zidove.

Pripreme su se privele kraju.
I to otprilike izgleda ovako.

Uz domaćine Carlu, Galeba i DALmatu na izložbi sudjeluju: Gustirna, Filipinka, Brod i ja.
Koje smo slike odabrali…. eeee…. Lipo protegnite nožice i posjetite nas.
Bit će nam zadovoljstvo.

Otvaranje izložbe

14. 08.2009. u 19:00

U prostorijama
Gradskog kotara Gripe
Matice hrvatske 16
Split

Sve slike san skinila iz Tinela!

- 07:47 - Ostavi trag (27) - Isprintaj - #

četvrtak, 06.08.2009.

TAJNE MORA

Bez puno riči.

Upalite. Poslušajte.

Zamislite udaranje i miris mora.
Izgubljenu školjku.

Poneku travku.

Kamen.

Tajna mora.

Mislim da mi triba malo odmora.
S nekim.
Bar u snu.
Moru ispričat tajnu.
Slušat tajnu mora.

- 10:52 - Ostavi trag (27) - Isprintaj - #

srijeda, 05.08.2009.

NIJE LIPO VIDIT

Postoje tako neke stvari koje me uvik i iznova mogu razljutit. Ovo je malo ufino, da ne rečen nešto prostije.
Obično tako dok skačem po škrapama i pokušavam nešto slikat, manje ili više uspješno, nije uopće važno, u kadar mi ulete i neke jako grube stvari. Nešto šta me natira na grintanje.

Pa tako ponekad slikam, pa gledam, brojim.
Muž onda kaže…. Pa šta ćeš, nisu svi ka i mi?
Vjerovatno je tako.

Znam da je nekima more samo onako…. Škrapa vjerovatno tlaka jer se ne može komodno uć umore. Znam da ne teče svakome more u žilama.
Ali isto tako ne mogu razumit da se smeće može ostavit iza sebe. Vjerovatno je to dio kućnog odgoja.
I tako bi se ponašali na bilo koje drugo misto.

Evo ja sad ovo tipkan i kraj mene je smoki. I čini mi se da je to isto ka da ja sad ovu kesu smokija bacin nasrid sobe.

Ali , evo i nešto lipo. Prije neki dan smo bili na more i blizu nas je bila obitelj, mater, otac i dvoje dičice. Znate kako je s dicom….smoki, čips, keksići, sendvići, sokovi, sto čuda….. kad je došlo vrime da idu doma, dičica su uzeli kese i sve, doslovno sve pokupili za sobom.

- 11:29 - Ostavi trag (11) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 03.08.2009.

FJAKA

Fjaka. Naravno da znate šta je fjaka. To van je ono posebno stanje tijela i uma.
Kad mi se ništa neda.
Pa mi se najlipše ispružit ispod bora. Leć, sklopit oči i slušat cvrčanje cvrčka.
Pa mi se neda niti umore poć.
Neda mi se niti dignit i nešto slikat. Pa nastaju ovako ležeće slike. Sa nakrivljenim morem.

Jer…. Ko će sad poć micat ruku i aparat. Pa su zato svaku malo i moje noge u kantunu.

Dičica guštaju, brčkaju se.

Triba napunpat brod.

I onda u neko doba počinje povlačenje sa plaže.

A gospe moja….. koliko rekvizita!
Kako in se da!
A meni dikod teško I šugaman nosit.

- 09:54 - Ostavi trag (15) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	kolovoz, 2009					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Siječanj 2020 (3)
Prosinac 2019 (3)
Siječanj 2019 (1)
Kolovoz 2018 (1)
Srpanj 2018 (3)
Travanj 2018 (1)
Siječanj 2018 (1)
Prosinac 2017 (1)
Ožujak 2017 (2)
Svibanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Prosinac 2015 (2)
Studeni 2015 (1)
Listopad 2015 (1)
Kolovoz 2015 (1)
Srpanj 2015 (1)
Svibanj 2015 (1)
Travanj 2015 (1)
Ožujak 2015 (1)
Veljača 2015 (2)
Siječanj 2015 (1)
Prosinac 2014 (3)
Studeni 2014 (2)
Listopad 2014 (2)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Lipanj 2014 (2)
Svibanj 2014 (2)
Travanj 2014 (2)
Ožujak 2014 (7)
Veljača 2014 (4)
Siječanj 2014 (2)
Prosinac 2013 (7)
Studeni 2013 (3)
Listopad 2013 (5)
Rujan 2013 (6)
Kolovoz 2013 (7)
Srpanj 2013 (5)
Lipanj 2013 (6)
Svibanj 2013 (8)
Travanj 2013 (3)
Ožujak 2013 (11)
Veljača 2013 (8)
Siječanj 2013 (5)
Prosinac 2012 (7)
Studeni 2012 (9)
Listopad 2012 (9)
Rujan 2012 (8)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Malo priče o meni, malo o Gradu, moru, povremeno grintanje, radost i smijanje i sve uglavnom popračeno fotografijom.

mojeciovo@net.hr

Moja lista

Galerija - Morski prizori

Trogirski portal
Sućurački Portal
split-online.info
Sarkazam

Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr

Free Site Counter

Volin povirit kod:

Brod u boci
Big Blue
nitko nije otok
promatram,razmišljam
pupak svijeta
grintavac
more snova
umorno oko
MiniMaxine
zuzayok
guštanje
decembar
slatkogrko
ljelja
obadzo
koraljna
mare
kvadar
emanuele
pjesma
Sanja
zvrk
carla bruni
kašeta
suncokreta2
vinci
alkion
gustirna
angie
Filipinka
Katja
šetemana
žubor
dome
dalmacija
zvijezda
Tixi
tražeći sebe
ježica
salvetna
borut
Peška
londra
dordora
more moje
Marčelina
catcher
suncokretica
loby
neni
elyca
Anita
podloga
Dorina
katalona
galeb
dalmata
aquaria
Dream
Zoki
romantičar
Šima
fulvus
Helix
gavun
claire
modri odsjaj
Bugenvilija
neverin
Vitae
bekrija
Danica
Secret Dalmatia
kamena kućica
Nisa
katrida
Žena pomorca
Zapisi ljutih baba
Luki
Šašava mamica
geomir
Bookeraj
ali
Trogirski gastronom
mulatkinja
Splićo
palamud
putGradine
pjaceta
Marionetta
Sredovječni
Twirl
Ericca
Yulunga
Sapunerija
Gorski vjetar
Blogdogg
Zvonka
Unca fibre

Sličice

"Fotografija je jedini medij koji svojim samim nastajanjem ima status autorskog djela.
U momentu pritiska na okidač osoba koja je pritisnula okidač postaje autor fotografije i njegovo je djelo pod zaštitom Zakona o autorskom pravu.
Osoba koja javno koristi autorsko djelo dužna je pri svakom korištenju naznačiti autora.
Fotografija je uvijek autorsko djelo pa prema tome ne mora biti posebno označena da bi bila zaštićena, ona je uvijek zaštićena."

ŽELJA

Želio sam te danima, želio godinama
i želja je bivala sve veća, a nada sve manja
i umirao sam pomalo od želje i beznađa
i umro sam sasvim i više me nema,
a želja je moja uvijek živa ostala
i bez mene živi, u zraku izgubljena.

Nikola Milićević

LJUBAV

Zgasnuli smo žutu lampu,

Plavi plašt je pao oko tvoga tijela.
Vani šume oblaci i stabla,
vani lete teska bijela krila.

Moje tijelo ispruženo podno tvojih nogu.

Moje ruke svijaju se, žude, mole.

Draga, neka tvoje teške kose
Kroz noć zavijore, zavijore

kroz noć
Kose moje drage duboko šumore
kao more.

A. B. Šimić

ZVIJEZDE U VISINI

Ne ljubi manje koji mnogo ćuti
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini
za srca u daljini.

Ćutanje kaže: u tuđem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći, ja ću doći.

Tin Ujević