Iako mi ne treba nista hocu sve
kada se nadjem u dolini svoje duse
prolaze mi zmarci od topline i straha
da li cu moci izdrzati sebe kada me osjecaji preuzmu
iako ne znam zasto... treba mi hrana
trebam li se razbiti kako bi bio nesto drugo
sta da ti kazem kad vristim iz sebe
mozda sam sretan zbog danas i jucer
glup i iznenadjen sutra
a prolazim kroz sebe znajuci kako me hvata
onaj neki osjecaj nesigurnosti u meni
probudi se i reci mi
trazim da mi kazes sve
kada cu moci biti miran u sebi ....
izadji i pokazi se bez srama... daj izadji
izricaj jednog dobrog covjeka ... samo nastavi pa ces naci...
Post je objavljen 10.11.2004. u 15:00 sati.