To je omiljena rečenica mojeg zakonitog mužića nakon svakog mojeg napadaja za pečenjem kolača.
„Pečeš odlične kolače ali si dozlaboga neuračunljiva dok ih radiš!“
Na žalost.....to je živa istina! Zaaaaaaaaštoooooo????????? Pa zar ja ne mogu biti ko' i sve normalne žene?! Zašto ne mogu u tome uživati kao što uživam u pripremi hrane.
U stanju sam, u kuhinji provesti sate nakuhavajući ali kad su kolači u pitanju popizdim dok dođem do pola posla. Ko' da vrag u mene uđe. Bjesnim, psujem, ispadaju mi stvari iz ruku........ jednom riječju nemoguća sam. Ne znam u čemu je problem? Nitko me ne dira, nitko mi ne smeta, imam dovoljno vremena, nitko me ne požuruje.
Rekao mi je muž da će otići u slastičarnu po kolače kakve želim samo da me ne mora trpjeti takvu. Ali ja STVARNO želim ponekad ispeć koji kolač sama jer ne volim one iz slastičarnice. Svi su prepuni margarina koji se po mom mišljenju prejako osjeti. Osim toga kad se napalim na pečenje kolača onda stvarno i imam volju, no problem je što se ta volja istopi ko' sladoled prije nego ga ja završim a onda zakoniti promatra moj cirkus u kuhinji.
Još sam, dok su samo kolači u pitanju, pravi anđeo.................trebate me vidjeti kakva sam dok radim TORTU!!!!!
Post je objavljen 14.09.2004. u 09:25 sati.