Kako se zna da će uskoro i ta moja selidba, počela san mislit i o konkretnin stvarima...
Eto, danas bila u moju butigu u ulici di svaki dan kupin kruv i di koju sitnicu... i pade mi šaka prosušeni usoljeni bakalar...inače ga kuvan ona dva puta u godini, a i to koji put preskočin jer ga pojeden vanka kuće...ovi me zaintrigira ča nije suv ka papar i nemora se mlatit po njemu i sve one predradnje kako to ceremonije nalažu...
E, i tu mi pade napamet da sa čin ću ja počastit jude za useljenje...tila bi nešto domaće, a za puno se ne zafrkavat, nešto izdašno, al i za prste lizat...
Navratit će tih dana i pojedinačno dragi judi...tila bi da za svakoga bude zasluženi tretman...ja volin kuvat kad iman za koga, ča više to žešća inspiracija...
Eeeee, u subotu mi dolazi moja milkica, kako ono reče neko - Kašeta junior... i već mi poručuje da se ne lomin sa kuvanjem i da nima prežderavanja jerbo nju oma zaboli drob...sirota moja, ja navalin sa spizon, ona ne može odolit...a tamo se rani sve nekin povrćen i salatama...
Još očekujen i jednu virtualnu positu na ovi blog, a čovik voli burek...i to je oni s meson, a ne siron ča se ovdi sve isto zove...