Evala, svitu moj,
javljan se na raport…kako se danas to reče ne znan…moja generacija muških u vojsci se na ti rapaport javljala redovno i neredovno (auuuu….ti su bili za po kaznu)…mislin da je to ostalo i danas ka ča je uvik bilo i bit će dok je vojski po svitu…
Niman sina ili takovih mladih muškića okole ćere (jerbo su i oni taman uvatili kraj s godinama za odit u vojsku) stasalih za ročnike…eeee, to znan kako se reče jerbo svudi to piše…za znat o tome kako im je u vojsci danas nimamo specijalne televizijske emisije kako je nekad bila nediljom ujutro-zvala se Dozvolite da se obratimo (obratiti se… he, he… ima više značenja). Danas imamo Nediljom u 2 i nima veze s vojskon (a da li koga obraća, triba napravit anketu …po narudžbi, dakako… neka bude sviman transparentno).
I tako smo u toj emisiji mogli pratiti ča sve radidu vojnici, desetari i svi ti neki kaplari…ma falijen - ti kaplari su bili pri moje generacije, pari mi se da je i Hićo bija kaplar u auštrougarsku vojsku-e sad, je li to ostavilo tako znakoviti trag na mladu umitnikovu dušu (znamo da je bia sobo-slikar oliti pitur, ali miša mu, baš lipo čut oni kraj…slikar…kako to gordo zvuči) pa se isti kasnije raspametia tipa PTSP… ali mnogo opakije i zloćudnije po vaskoliki judski rod (neka mi oprostidu svi koji boluju od gorepomenute bolesti, ne bi da se krivo protumači, ali mi prvo palo na pamet jerbo ima vezu s vojskon)…
Di san sad…e, i tako ja danas nikako da znan kako se reče ti raport, a to mu ga oće reč javljanje na raport…ma nije tako…javljanje na javljanje-nije ni to, blesavo je…ma gospu mu-javljanje na nešto, nekomu…a nije više ni bitno… zaboli me glava od promišljanja …ajmo pojednostaviti i reć samo da se javljan…
P.S.
Kad smo već kod vojske…vidin da bi stvarno i ženske tribale poć malo u tu vojsku (kako se pametno dositia naš vrli Džo)… ako ništa drugo (mislin ustavna jednakost i to), a ono za pokazat zube (za druge dilove tila kolege muškog roda isto znakovito zainteresirani) svin muškardinima kako je tih nesritnjih, mrskih, turobnih par miseci u vojsku (a, štaš, bidni, morali prvi put napuuustiti materineee skuteee…diiizati se najranijeee ujutrooo (u ono vrime kad su taman ulazili u posteju)…pospeeemati istu samiii …isti svaaakakvu spizuuu (a ne materinu po svin izvicjanostima vlastitih žeja)…sluuušati ča ti govori drug i starešinaaaa-ma ne to sad tako-gospodin satnik ili tako neki samo nižeg rangaaaa…izvrrršavati nešto ča ti dotični gospodin izvoljeva nareditiii…prrrati usrane zahodeee…spaaavati sa barenko dvadeset debilaaa…od deeeset do šeeest…bez cugeee…bez seksaaa…aaa
Uf, baš san se zanila s jadiman mladih ročnika tako da gren pokupit di san stala…
E, bome, pokazat svin muškiman da i mi ženskinje moremo to izdurat…jer ča je to-mačji kašalj i prdac-spram svih ženskih rabota 365 dana u godini puta godine bračnog staža puta godine majčinstva puta godine suprižnikovih (bome i svojih) roditeja, prostoproširene familije njegove i svoje, zetova, snaha, njihove familije (unučići ne spadaju u vojnu obvezu-to je dobrovoljni rad, aktivni trening)…svi ti naši kaplari, desetari, satnici ili kako se već zovu…i tako do smrti vojno aktivni…jebalo vas tih pišljivih 8-10-neznankolkodanas miseci !!!
Post je objavljen 18.08.2004. u 19:52 sati.