Više sam sam sebi glupa sa svojim silnim gužvama. Da mi one barem (kao svim normalnim ljudima) donose brdo love pa ajde, ne bih se žalila. Ali ne. Ja sve radim totalno besplatno. Besplatno ostajem prekovremeno, besplatno sjedim po kojekakvim uzaludnim sastancima, tražim cipele za maturalnu većer Dijeteta (dobro to ću naplatiti nekakavim kolačima), sređujem terasu koja nije moja i još kojekakve gluposti. A istovremeno si ne mogu platiti prokletu kartu za White Stripse koja dođe jebenih 200 kuna. Naravno, u istom mjesecu su i Blues Brothersi. S Dugmetom me, srećom, počastio Drug Otac. A potrebno je konačno i ginekologa posjetiti. Kupiti pilule jer si klinca ne mogu (i ne želim) priuštiti. Ofarbati budući stan. Kupiti za isti kuhinju i laminat. Platiti zakasninu u Knjižnici jer nikako više da taj prokleti diplomski napišem. A njegovo ne pisanje me onemogućava u traženju bolje plaćenog posla s normalnim radnim vremenom. Htjedoh zapravo reći da nisam imala vremena pisati blog. Srećom živim sa Dijetetom pa Kraljica plaća telefonski račun tako da mi pare za to još uvijek nisu ograničavajući faktor. Grrrrrrrr!!
Uglavnom. Bilo je i boljih vremena. sad bi moj Najdraži rekao da je drugima puno gore nego meni, ali nekako to nije nešto što me tješi. Relativna deprivacija je zajebana stvar.
Nego vidim svakakve novosti na blogu. I tu je uveden onaj sistem, možeš biti popularan/cijenjen/čitan ako imaš para. No dobro. Meni treba blog, Dariju trebaju novci da bi ja imala blog pa nek mu bude. Živio kapitalizam. Btw., danas je blog.hr opet bio u novinama. Za promjenu u Jutarnjem.
I tak.
Kod mene u županiji je došlo do krajnje ogavnog kompromisa između Partije i kompanjona te Seljaka. Baš onako da ti se smuči. Ako vas baš jako zanima samo kliknite.
Post je objavljen 04.06.2005. u 11:59 sati.