Još jedan silno očekivani koncert na Žednom Uhu su bili Liarsi, preblesav New Yorkški (kako se to pobogu deklinira :D) bend čije ima krasi naslovnice dva albuma. Prvi album je punk-electro-disco dok je drugi electro-disco-punk. Obožavam oba, mada su me radi toga razni... marginalci :D kritizirali. Najzabavnije dekonstruirana glazba ikad.
Uglavnom, prvo sam čula drugi - They were wrong so we drowned i, ovaj, ništa mi pod milim bogom nije bilo jasno. Ali, ne bi P. bila P. (tj. ja) da ga nisam poslušala još jednom, pa još jednom, pa se onda zakačila, pa odvaljivala na hitove poput Theres always room on the broom i They don't want your corn they want your children, pa onda naravno nabavila i prvi album čije prve dvije pjesme apsolutno razvaljuju, ma, my kind of music. Na kraju sam za prvi skužila da je još bolji (ipak je više punk :D ) ali da mi je drugi draži. MORAM ja tako.
Naposlijetku dođe i taj sretni 24.4. kada su Liarsi pohodili kučerak zvan KSET. Prvo sam ubrala frontmena/gitaristu koji je imao ružičaste tajice i nekakvu cheerleader haljinicu preko i potpuno stidljivog gitaristu, koji je izgedao kao da mu je neugodno šta se nalazi na pozornici s ovakvim luđacima. Bubnjaru sam u tom trenutku vidjela samo nešto čipkasto na prsima, ali nisam previše razmišljala o tome (ima jedna :D slikica na detelesinom blogu, a svratite i na Žedno Uho topic na forumu). Priznajem, bila sam strašno skeptična kako će to izgledat live, ali kad sam vidila kolike su budaletine, malo sam se primirila. Pa su odsvirali nevjerojatno blesav i zabavan koncert, pri kraju ostajući bez pjesama jerbo se se vraćali na tri bisa (u međuvremenu smo otkrili svi raskoš mrežaste bubnjareve haljinice) i improvizirajući strašno dražesne gluposti (When I was a boy I lived in Zagreb!).
I onda sam poslije koncerta kupila majicu (tj. kupio mi je Mate jerbo tad nisam imala para) i sad se okolo po gradu pravim važna. I možda dođu opet pa onda dođite i vi.
I, da, obavezno gledati evroviziju u subotu.
Post je objavljen 18.05.2005. u 18:10 sati.