Danas ću napisati kak smo se moj kompa Bajs i ja zasrali od straha!!
U doba naše mladosti bilo je jako in zgledati jako (čitaj nabildano), a pošto nije bilo raznih
dodataka hrani i piću, da bi te komadi gledali, moral si se fizički pomučiti.
Nakon dizanja betonskih utega, razvlačenja ko zna od kuda demontiranih federa
trebalo je i malo bežati(čitaj trčati). Mi smo za to odabrali svako veće i relaciju
Tkalča-Zvjezda-Mirogoj-Šalata-Tkalča.
E, sad mi smo tak trčkarali i bilo je odlično, sve do jedne večeri.
Neznam koliki se od vas sječaju one godine (80 ili 81)kad se u cjeloj Jugi srušil elekto sistem?
Sve od Ljubljane do Zemuna je ostalo vu kmici.
Naravno mi moramo bežati i to kaj je mračno ko v guzici nama nema kaj smetati. Tak smo si bar mi mislili.Krenemo mi, trčkaramo i sve pet, dojdemo do Zvezde, pa krenemo uzbrdo prema Mirogoju i dalje sve OK ali laganica se već okrečemo, gledamo jel neko ide za nama, čujemo neku buku i prvi put osjetimo nelagodu,mislim kmica ti na groblju a nekaj brenči! Najemput svetla a kad ono rasklimani ZET-ov bus. Dobro je, koji smo mi bedaki kaj nas bu jebal jedan obični bus? I odmah smo napravili pauzu da si kod mrtvaca popijemo jednoga himpera(za ove nove zagrepčane himper=malinovac).
Ipak mi "treniramo" nismo došli sim lokati(postoji opasnost da počnemo sa škropecima) pa shodno tome krenemo dalje.Bežimo mi tak dalje, sve veča kmica, kad najemput nekaj škripi, zveče lanci!
-Stari moj ovo nije bus da ga jebeš- velim ja mom kompi i pogledan ga, a kad ono imam kaj i za videti!!!!!!!
Moj Bajs stoji na mestu zelenosvjetložutoljubičast u licu ima prst u zraku i cvili!
-Bajs koji ti je kurac kaj ti se zmešalo? pitam ja al ovaj ne reagira već su počele i sline lagano curit.
-Jjjjeeeebbboooottteeeee,daaaajjjj pppoooogggllleeeććć jedva je nekak procjedil
Ja se okrenem i imam kaj zavideti!!
Jedno dva - tri metra od zemlje lebdi u zraku crni mramorni spomenik i još k tome svetli, a kad malo bolje osluhneš ona silna buka dolazi od njega!!!!
-Kompa paljevina!!!!!!! je jedino kaj sam uspel reči i zapalili smo obadva tak da smo se sve znogama v rit tukli!
Došli smo do Zvezde i dalje više nismo mogli.Seli smo na klupu i sam se gledamo. Pomalo smo počeli dolaziti do zraka a samim tim nam se i hrabrost počela vračati.
Gledamo se i čekamo koji bu prvi rekel ono kaj obadva hočemo pitati:KOJI JE TO KURAC BIL??
Tu smo malo vječali kaj napraviti i u tom trenutku dolazi struja! Pali se javna rasvjeta i odmah smo hrabri! Došli smo do zaključka ajmo videti kaj je to bilo.
Idemo prema gore i stanemo kod mrtvaca da si maznemo nekaj za kuraž kad tam pol birtije u smehu a druga polovica nemre doći do zraka od smeha. Stanemo za šank i kenjamo da čujemo o čem sa tu dela. Čučimo cugamo i slušamo
- ste vidli ona dva heroja kak su pobegli dok smo tovarili odaj spomenik na kamion
- frajeri su tak bežali da su i bus prestigli HAHAHAHAHAHAA
Fino, fini dečki, zagrebački frajeri, domači fakini,gazde u firtlu,a tak smo glupi da se nemremo setiti da postoje agregati da su klesari obrtnici koji mlate masnu pinku i da njih nekakva glupost kakva je nestanak struje nemre baš tak zajebati da bi oni svoje radnike sam tak pustili doma!
Moj kompa i ja smo se lukavo povukli i dobro smo pazili da o tome nikome niš ne velimo pa vam shodno tome mogu reči da ste među prvima koji su saznali za tu našu sramotnu epizodu
Osječajte se pozdravleno i do sljedečeg čitanja!!
Post je objavljen 29.06.2004. u 17:48 sati.