Eto novajlije u ćorsokaku. Mentalno osvojen od tona piskaranja putujem s vremena na vrijeme kroz nove postove pa sve manje znam što hoću. A to je valjda normalno. Govorim sebi "pronađi temu bloggeru, nisi od onih koji će svojim pravorijekom samo prosuđivati tuđa djela". Zato je dobro da su kreatori ovog bloga postavili u opcijama mogućnost brisanja postova. I još netko kaže da blog nije dobar. Ma nemoj, 'bloga' ti!
Dan kada ću brisati postove će biti onaj kada odlučim koju sam misiju izabrao. Sve do tada napisano prozvat ću pripravničkim stažom. Volio bih, kao i svi, stvoriti dobru ideju. Koja će trajati više od dva posta. A onda idemo iz početka. Ili pak možda ne. Možda ću moći vidjeti nekakvo odrastanje, spoznati kako je 'blog' stvorio čovjeka. U čitavom 'blogatsvu' postova naziru se genijalne ideje koje mogu zaokupiti pažnju. Sve u svemu, bilo bi dosadno da su svi ljudi isti. Bilo bi doooosadno.
No, bližim se dramaturškom zapletu a drama mi ne leži. Pa ni patetika. Idem pronaći neku sliku. A onda kreće uvjetna inteligencija. To bi moglo biti taman.
Post je objavljen 12.05.2004. u 00:41 sati.