Već danima razmišljam kako su biznismeni čudna sorta.
Daju mi nemoguće rokove, seru mi po glavi, ne kažu ni hvala, plate me ispod svake cijene ili mi kasne sa plaćanjem, a kad im kažem:
To je nemoguće napraviti u tom vremenu a osim toga ne plaćate me dovoljno i ne cijenite moj rad.
Ne želim raditi dok sve ne raščistimo!
Oni se naljute!!!
Zbilja se jako naljute - otkud meni pravo da tako nešto izgovorim na glas!
Nikad, baš nikad se ne zapitaju otkud njima pravo da mi seru po glavi...čudne su to ptice, kažem vam ja.
Ti ljudi nikako da shvate da smo mi u poslu posve ravnopravni, ja njima dam vrijednost u usluzi ili programu, oni meni daju vrijednost u novcu, ja ne mogu bez njih, oni ne mogu bez mene.
Nigdje u našem ugovoru ne piše na popisu zaduženja 'sranje po glavi'...
Uskoro ću malo pisati o ljutnji...kad pročitate moj slijedeći post više se nikada nećete naljutiti :-D
Hvala na čitanju i doblogiranja!
UPDATE:
Ovu temu iz malo drukčijeg kuta sad imate friško, temeljito i duhovito razrađenu kod circadian.
Ako vas zanima kliknite ovdje.