Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/artefakt

Marketing

Dolazak


Devojka i ja stigli na Florenc stanicu u Pragu u 23.00, zacudjujuce brzo (plan je bio oko 1 ujutru).. Apartman je rezervisan u ulici Jecna 2, treba da pokupimo kljuceve iz hotela "Dante Alighieri" (o, ironije, renesansa u gotickom Pragu) sa citave cetiri zvezdice gde imamo dorucke. Novi veliki grad, noc.

Izmaltretirali lokalca koji je sacekao nekog iz naseg busa da nas usmeri ka metro stanici. Izmaltretirali ga duplo da nam kupi karte (12 kruna jedna, da se vozis sat vremena svuda i tramvajem i kurcem i palcem.. nemam snage sada da tragam za konvertiranjem valuta, ko je dokon neka se zabavi sam i napise u komentarima). Seli u metro, izasli za par stanica, tamo gde je nasa (Karlove namesti, /namesti su trg/, U delu grada koji se zove Nove Mesto, Praha 2. Nove Mesto je "novo" vec 500 godina).

Izasli iz metroja. Prvi utisak, zaista prelep. Miris. Jorgovani. Pateticno, sta ces, ali zaista tako. Miris svuda okolo, dises, fiziologija i tako to. A ono.. jorgovan. Totalna noc, koji automobil zuji.

Buljimo u kartu (Lonely Planet-ov vodic, najtoplije preporucujem firmu. Nemojte se glupirati glupim DK i slicnim vodicima!), krecemo ka Jecnoj koja je odmah tu. Nalazimo Jecnu, i saznajemo da je broj 2 gde su nam apartmani odmah do neke crkvetine (fuj). Krecemo se dalje ka hotelu Dante Aligijeri u Salmovskoj ulici gde su nam kljucevi. Stigli.

Mladic za recepcijom zbunjen pojma nema o cemu mi pricamo. Kljucevi, gde, ko? Bulji u rezervacije, nista. Zove neki broj, aha, u redu je, please sorry, vadi kovertu iz fioke, kaze vidimo se sutra na dorucku. Jupi. Jos nista nije poslo po zlu. Veliki grad je jos uvek prijatan

(o fenomenu dolaska nevinog malogradjanskog coveka u bestidnost velikog grada videti onu sjajnu pricu Bore Radakovica)

Vracamo se nazad ka Jecnoj.. Vadimo kljuceve na kojima ima tri kljuca. Onim najmanjim otvaramo ogromna ulazna vrata broja 2, krecemo u hodnik levo. Tu su neka vrata, pokusavamo kljucevima, jednim, drugim, trecim, ne ide. Naravno, nesto mora da bude zajeb. Prosto ne ide. Proba ona, probam ja, ma jok. Na brzotroseci roaming mobilni zovemo one iz agencije iz Praga sa glupim pitanjem "dobro vece, izvinite sto vas budimo, ali mi ne mozemo da otvorimo vrata". Zena koja govori srpskohrvatski sa madjarskim akcentom, a izdaje apartmane i ima turisticku agenciju u Pragu kaze da ce sada da zove da isproverava. Zove, zaista, za par minuta, kaze, sve je u redu, kljucevi su ti, ne razume problem. Ajd, kazem, pokusacemo opet u strahu da ona ne dodje sa drugog kraja Praga u 1 ujutru da bi nam uzela kljuceve iz ruku i savrseno normalno otvorila prokleta vrata i onda gledala u nas retardirane. Nova tura pokusaja, proba devojka, ne ide, jebi ga. Probam ja, i.. herojski uspem. Vatromet. Poenta je bila drzati kljuceve skroz levo i tek onda otvoriti kvakom, jer se ono govno, ako ga ne drzis, vraca natrag. Skace, jebem ga, sta radi. Nazovem na mobilni zenu, kazem, sve je u redu, uspeli smo da otvorimo, jupi. Njen uzdah olaksanja je bio orgazmickih razmera.

Cudan lift, penjemo se na prvi sprat. I da nema kofera, isli bismo liftom. Otvaramo apartman i... sjajno.

Zaista. Velika soba, televizor, kauc. Kupatilo i WC odvojeni, frizider, solje, case, escajg, the whole thing. Druga soba, veliki krevet, mirisljava tamna posteljina, pogled kroz prozor nije neki, dobro ajde, vrata imaju i onu zvucnu mekanu izolaciju da, ako ste dosli sa detetom koje je u sobi sa sofom i TV-om, to dete ne cuje moguci tapkasti zvuk roditeljskog seksa.

Secajuci se hotela u kojima inace odsedamo, ovo je hajatovskim diskursom izreceno.. sjajno.

Pada prosecan seks. Zagrljeni, posle puta, prvi put u Pragu, nestajemo u snovima.

(nastavice se..)


PS jel ovo vama dosadno da citate? super ako jeste..
PPS Srecan Dan pobede!




Post je objavljen 09.05.2005. u 01:21 sati.