Marketing
Jaje i kokoš
Ma nisam ja protiv vegetarijanstva. Pogotovo ako je to rezultat pacifističko-religijskih uvjerenja. Super tko može. Jer ne unosi hranom sve te silne hormone i antibiotike kojima tove prašćad, junad, perad. Nek se nitko ne ljuti i nek me se smatra duhovno nerazvijenim, ali kad ja ne mogu bez mesa. Čitav tjedan tu neki ljudi meni piju krv na slamku. E pa vikendom se ja moram napiti nečije. A i kad je čovjek vegetarijanac treba paziti kako balansira namirnice. A meni se to ne da. Cijeli dan razmišljati što ću jesti. No dobro. Nije to bitno. Bitno je da smo prijatelj Luka i ja danas službeno završili veliki eksperiment. Bez rezultata. Naravno. U protivnom ne bi ni bio veliki, ni značajan. Dakle sve je počelo prije tri tjedna kad sam pitao Luku koji je vegan: «A jedeš ti jaja?»
«Ne.»
«A zakaj?»
«Pa jaja su neizlegnuti pilići. U njima su živi zameci.»
Podigao sam obrvu iznad lijevog oka. Samo tu. U znak ćuđenja i pomnog razmatranja.
«U jajima koja kupiš u Konzumu?», pitao sam.
«Da. U svima. To je smisao jaja. Kokoši se tako razmnažaju.»
«Da. Znam čemu služe jaja. Ali ova iz dućana su snijele neoplođene kokoši. Mislim, ni ja ne jedem jaja. Ali zato kaj su mi grozna. Pogotovo kuhana. Zadavim se svaki put kad treba progutati onaj žumanjak. Ko da gutam šaku pijeska.»
«Kak misliš neoplođena?»
«Pa te kokoši u uzgoju nemaju pijetla da ih ševi. Samo legu jaja.»
«Ma, daj. Pa kaj kokoš ne izlegne jaje tek kad ju kokot poševi?»
«Kaj god. Ta jaja u sebi nemaju nikakav zametak i nisu ništ življa od kravljeg mlijeka.»
«Ne vjerujem.»
I ušli mi u Konzum. U hladnjaku našli neka jaja stara tjedan dana. Na samom dnu hrpe. Kupili ih i počeli razbijati jedno po jedno. Ja sam se žrtvovao za znanost i porazbijao ih. Jer tako, u slučaju da smo naletjeli na život imalo bi se meni uračunati u karmu. Ali na sreću ništa. Nismo naišli na onu malu crnu kvržicu u jajetu zvanu zametak.
«Svejedno. Ne vjerujem. Da kokoš sjedi na njima sigurno bi se izlegli pilići.», uporan je Luka. Ma kako? Na koji način? Generatio spontanea je davno pobijena. Doduše Luis Pasteur je to dokazivao na bakterijama. Mi ovdje imamo posla s kokošima. To ipak nije isto. Kokoš je daleko složeniji i odvedeniji oblik života. Pa ako je nešto bakteriji nemoguće možda je kokoški moguće. Jer nepošteno bi bilo i nadasve pogrešno zaključiti da kljun ne postoji samo zato što ga bakterija nema. Ili da kokoš ne liježe jaja samo zato što i bakterije ne sjede na njima. I tako. Luka zna Ivana. A Ivan ima baku. A baka kokošinjac kao izvor surogat majki. I evo nas ponovo u Konzumu.
«Hoće te zadovoljiti uzorak od 10 jaja?»
«Da. Mislim da je to statistički reprezentativno.»
«OK. Nađi najsvježija.»
«Ova su današnja.»
«Kul.»
Za dva sata jaja su bila u kokošjem gnijezdu. U bakinom kokošinjcu. Sad samo treba čekati. Ivan će svaki dan provjeravati stanje. I prvo izvješće primili smo sljedeće jutro. Oko 10.
«Veli baka da kojeg smo to oca, kurca i sotonu metnuli v kokošinjac!»
«Kaj sad?? Kaj je bilo s jajima?»
«S jajima ništ. Kokoš neće sedeti na njima.»
«Kak neće? Kaj ona zna. Ona je kokoš. A kokoši sjede na jajima.»
«Neće. Veli baka da si je napravila novo gnijezdo i tam snesla jajca. Ovima neće ni blizu. Sad je baku strah da kakva smo to jajca donesli kaj joj kokoš ne krepa.»
Ostali smo zatečeni. U čudu. Bez rezultata i bez zaključka. Eksperiment smo odlučili prekinuti. Na neodređeno vrijeme. Jer pojavilo se novo pitanje koje traži odgovor. Kakva nam to jaja prodaju kad kokoš na njima ne želi sjediti.
Post je objavljen 20.04.2005. u 19:19 sati.