Džonatan
Predviđanja s početka 2005 – da će ovo biti najbolja koncertna godina – polako se obistinjuju. Džonatan Ričman i Džuli Kruz (temu iz „Twin Peaks“ nije lako zaboraviti, pa verujem da je se sećate) doneće nove dragocene deliće razvovrsnosti i umetničke individualnosti u grad koji je vreme zaboravilo i usmeriti još jedan snop svetlosti ka Domu omladine. Ričman je svakako jedna od najsamosvojnijih i najekscentričnijih pojava na svetskoj sceni u poslednjih tridesetak godina, čija je karijera buknula u praskozorje novog talasa, s kojim je imala isto onoliko dodirnih tačaka kao i sa bilo kojom drugom muzikom, izuzimajući američki folk i dečje pesme – dakle, skoro nijednu. Još 1970. osnovao je embrion sastava Modern Lovers. Posle nekoliko godina pretopili su se u drugu, akustičnu verziju benda, zadržavši ime i produbivši koncept naivne inventivnosti.
Posle dva albuma i jednog velikog hita („Egyptian Reggae“), Džonatan je odlučio da nastavi kao solo izvođač: prvi rezultat bio je album „Back In Your Life“ (1979) koji i danas uspeva da proizvede istu fascinaciju kao i pre mnogo godina. Jednostavno, reč je o autoru i izvođaču čija muzika kao da nastaje u paralelnom, daleko bezazlenijem i plemenitijem svetu, odakle povremeno prosija u ovaj u kome živimo.
Njegova umetnička sloboda je potpuna i zbog toga, između ostalog, nikada nije postao zvezda onolikog formata koliki zaslužuje njegov talenat, ali je zato sve vreme zadržao odano kult sledbeništvo, koje tačno zna zbog čega ga voli i poštuje. Beogradski koncert 27. marta – u postavi akustična gitara/bubnjevi - biće i neformalna promocija njegovog za sada poslednjeg albuma „Not So Much To Be Loved as to Love“.
Post je objavljen 24.03.2005. u 12:05 sati.