Upravo sam skužila da mi je blog doista zamro u zadnje vrijeme, al postoji jedan dobar razlog za to- praznina. O kakvjoj je ovdje praznini rijec pitate se, e pa o jednoj velkoj praznini koja se skriva iza mojih okica. Ono ja gledam u nes /nekog, pokusavam mislit il razgovarat, a sve se svodi na "trep,trep", a iza tog sve prazno. Eto sad znate o kojoj je praznini rijec. Inace, juce je bio ispit i ja sam dokazala kako covjek moze bit najveci biser od 16 ljudi na ispitu i zeznuti 3/5 zadataka kada rjesenja kolaju uokolo, ne uspijeti dobit ta ista i tako to. A kaj sad, shit happens! Istina ne bih se zapravo opce imala pravo bunit kad se uzme u obzir da sam 2 zd jos umalo rijesila, a kolicina ulozenog truda bi trebala bit proporcionalna znanju, al ja sam dokazala da zapravo raste exponencijalno- eh, ja faca! Dakle da sam jedan dan vise ucila vjerojatno bih imala 5/5.. I ne ne zelim od nikog cut da to nije istina, pih, ja lumen.. Inace, nevjerojatno je kako mi se PMS ima naviku preklapati sa ispitima ove godine, doista nevjerojatno. I onda se onaj moj uobicajeni faktor panike i nervoze zbog ispita otprilike usedmerostruci i onda bude kaos! Kaos, ljudi moji, totalni kaos! Kad bolje razmislim vecinu ispita sam provela ne razmisljajuci o zadacima nego o tome kakav je zivot i sl. I kad se i to uzme u obzir, opet je zakljucak da sam i predobro napisala ispit. I onda izadjem van sa ispita i najradije bi se bacila pod dekicu i tulila kojih 7 sati, il eventulalno rijesila muke odlaskom u shopping.. Al zavrsila sam na limunadi u Cassandri, limunada je cak i meni bila prekisela, sunce mi je picilo u glavu koja me ionako bolila. Odem u menzu na rucak i pojedem ocito previse i onda mi bude ful muka. I tako jadna vozim doma, sva jadna.. Al onda je sve odjednom bilo ok!
Post je objavljen 18.03.2005. u 10:38 sati.