... dvostrukom vještinom koračanja
koje je nadasve bilo let i snatrenje,
učinio si to pažljivo da se pejzažni vrhunci
ne polome bolno u mojim zakletvama
i da se građevine za koje mišljah da im je kupola sveta
ne razgolite posve pred mojim očima.
Ali oni su sami iščezli
pokoravajući se tako Sirijusovim vladarima,
čak je i ljeto prestalo mirisati,
zrikavci i trave zanesene,
a nadjačala ih je neka posvemašnja čistoća
za koju znam da nije bezbojna ni glatka,
iako joj boje ni hridine nikad ne upoznah.
Livia ~ns~
Post je objavljen 10.03.2005. u 00:26 sati.