Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/vagabundo

Marketing

kako je mogla

Natirati me da placem…kako je samo imala srca…a zna da sam u zadnje vrime imao previse razloga za plakanje…izgubljena prijateljica…mrtvi rodak…i sad ona. Ne mogu, to mi je previse. Za zivot sam navikao da je okrutan, ali da bi ona mogla biti tako okrutna…to nisam ni sanjati mogao. Tjesim se da nije sve nestalo, da postoji nesto sto ja ne znam sto ju je natjeralo da bude tako hladna i bezosjecajna…znam da se zavaravam ali tako je lakse. Sve je gotovo…ono sto je bilo tako lipo bez objasnjenja i pravog razloga je postalo nesto ruzno…ili je jednostavno nestalo. Daj mi bar da te cujem, da ti kazem zbogom….daj mi da prazninu koja je nastala nepostojanjem razloga bar ispuni tvoj dragi glas…daj mi bar to…ne. Ma cak ni ne, nisam ni dobio odgovor. Svu svoju tugu, nadu, vjeru, sve sam ulio u jedno molim te. I to molim te sad jos uvik lebdi negdi oko nje i ceka reakciju, odgovor. Moje molim te place na njenom ramenu umisto mene, a ona ga ne vidi i ne cuje, ne dozivljava, bas kao sto ni mene nije dozivila. Najgore od svega je sto o njoj ne mogu reci niti jednu losu ric, mogu govoriti o njenim postupcima koji su bili ovakvi ili onakvi ali ona sama je i dalje divna, dobra, draga…meni nazalost jako jako draga…ne mogu, ne zelim vjerovati da je sve nestalo i da vise ne osicas nista, ne znam sto te tira da se tako ponasas, ne virujem da je samo ponos jer si ti bolja i jaca od toga … ne mogu ti opisati koliko mi je zao i koliko sam jadan sto je ovako ispalo…zelim ti sve najbolje u zivotu…zelim ti ljubav, onakvu pravu, iskrenu, kakvu zasluzujes…zbogom

Post je objavljen 04.03.2005. u 15:44 sati.