Jugo. Kiša. Depra. Imala sam noć punu ljubavi. A ne, ne. Nije to.
Naime, pođem ja sinoć leć i zaspem skoro odmah. Ljubav života moga i dalje gleda TV. Probudim se ja tako u neko doba noći, sasvim solidno čujem glas TV-a, a još solidnije čujem vrlo dražesno hrkanje s moje lijeve strane. Ono što me očito probudilo je light show nekog disca na nekom strnom programu, što je blagotvorno djelovalo na moje usnule oči. Srca prepunog ljubavi, snenog pogleda, nježno laktom drmnem ljubav života moga, i kroz zube procjedim "Gasi TV!!" On se muževno promeškolji i mrtav blesav mi odgovara "Zašto da gasim TV kad ne mogu spavat od tebe. Hrčeš." U nevjerici se okrećem prema njemu i na moje ogromno iznenađenje na njegovim ušima ugledan slušalice. On ih je naravno stavio da meni ne smeta ton TV-a. Ma kako je pažljiv!!!! Podsjećam cijenjenog čitatelja da u gornjem tekstu stoji da ja čujem zvuk TV-a, vidim slušalice na njegovim ušima i čujem njega kako hrče. Ništa od ovoga nisam sanjala, života mi.
Tada on, iz velike ljubavi prema meni, demonstrativno skida svoje slušalice, gasi TV i beštimajući se okreće na drugu stranu, nakon čega naravno ne može zaspati cijelih 2 minute.
Dok ja, puna ljubavi, ne više snenog pogleda, zurim u savršeni mrak, i naravno ne mogu više zaspati. Pomišljam na apaurin, ali kasno je, ko će me ujutro dignut. Pomiljšam na još jedan izljev ljubavi u vidu drmanja laktom, ali odustajem, i počnem putovati u Japan. Kad sam sletila na aerodrom napokon sam zaspala. Ujutro sam bila živčana jer nakon pustih planova, pakiranja i maltretiranja po aerodromima, od Japana nisan vidila ni J.
Tješi me jedino to što smo sve gore navedeno radili samo iz velike ljubavi jedno prema drugom.
Po ko zna koji put zaključujem da su muški nedovršeni. To valjda datira još od onog biblijskog rebra. Ali, sačuvaj me Bože, bez njih se ne može.
Post je objavljen 23.02.2005. u 21:05 sati.