Kad si selebriti, onda si pod povećalom javnosti od nula do dvadeset četri. Pa ništa nemreš napravit a da te ne vidi parsto ljudi, a poglavito ak' najčešće sam na društvenim mrežama objavljuješ sve i svašta o sebi.
Pa te, recimo, snađe trudnoća, i onda opleti – to su komentari tipa ne stanem više u hlače, jede mi se ponajpače noću i to najviše kiselo, slano, slatko il sve izmiješano, povratila sam jučer šest puta ( od toga dvaput po poštaru jer sam morala potpisat preporučenu pošiljku i jednom susjedu na leđa, ničim izazvano ), eto se pomaklo, etcetera etcetera, a sve popraćeno sa šest tisuća tristo lajkova raznježenih obožavatelja. A obzirom da si selebriti, onda sve mora bit popraćeno i sa osamstodvadesetsedam slika ( za koje je naravno potreban stilist i profi fotograf, jer nemreš baš na slikama izgledat koda si friško povraćala il te muči žgaravica, sve mora bit glamurozno i s puno stila ).
Ja nisam selebriti, i bila sam trudna bez povećala javnosti, pa su sve moje trudničke slike ajme majko i za moje povraćanje nije bilo interesa svekolike javnosti.
E sad...selebriti koje su trudne nemaju pojma što ih čeka kad dođe dan D. Dakle, pregledava te ko stigne, od portira i ložača preko doktora il primarijusa, kojeg se budi jedino u krajnjoj nuždi. Uz malo sreće, porod traje cca 9-10 sati, a ako si sreće ko ja koja nisam selebriti onda se razvuče na šesnajst sati. Ako pukne vodenjak a nema trudova, onda te šibaju dripom pa primiš u tih šesnajst sati šesnajst flaša dripa, i svako ko prođe kraj tebe samo dobaci u onaj boks – dišite, dišite ( ko da si retardinjo pa ne znaš da bi krepala bez disanja ). Sestre je najbolje ne dozivat, jer uglavnom uđu s pogledom ljudoždera koji je bio na jogurtu tjedan dana. Kad djetešce konačno krene, nastane gužva ko na kolodvoru, jer se u međuvremenu probudio i primarijus pa dovuko u boks desetak stažista i sve raspoložive doktore, pa svi veselo promatraju čudo dolaska na svijet, koristeć pritom svu silesiju instrumenata, pa se i rodilja i beba prestrave te navale ljudi i ništa ne ide kak treba. Kad konačno sva ta frtutma završi i začuje se plač – e onda tek počinje prava tarabana, al o tom neki drugi put.
Dakle, što sam htjela reć? Obzirom da sad postoji i opcija emitiranja uživo, možda bi bilo zanimljivo eto gledat kak porod prolazi bez stilista i fotografa, s puno krvi i vrištanja, onak kak to u 90% slučajeva izgleda. A možda sam ja stvarno glupa pa ni ne znam da sve selebriti žene rode sa smiješkom na licu, čas posla, i odma' na fejsbuku objave – eto sam rodila za tri i pol sekunde, viš kak se to radi. De sad odma' stilist unutra da narikta i mene i bebu, da izgledamo ko dobitak na lotu, da svi vide kak je porod pisofkejk kad nisi obična smrtnica.
( napisano u listopadu 2017. )
Post je objavljen 24.04.2018. u 09:05 sati.