Danas sam šetao psa, i kako smo se spuštali ka brdu išlo ka nama dete, osnovna škola, možda srednja, i nešto mi je bilo neobično, onaj neki osećaj, okrenem se ko da imam oči na leđima kad se mali krsti. I to ne jednom nego tri puta i ide u neverici svojim putem. S obzirom da je ovde praznik, koji mi niko na ulici nije čestitao niti ja čestitam ikome jer mislim da je to nešto što bi moglo biti, sekundarno za život pun religija, u prvi mah pomislih možda je zbog praznika, ali setih se da je to neko dete da bi toliko bilo prvrženo tim stvarima. Tek kad sam odmakao došao sam do zaključka da se meni valjda krsti, jer nemam povodac ni kuče po propisima njegovog vaspitanja. To je valjda povukao od kuće, tata ga je naučio, u pauzama lemanja mame, pa mali sad misli da može svemu što nije po njegovom ukusu da negoduje jer ima neko opravdanje, sve dok mu jednom neko ne razbije glavu i ne nalupa par šamara, jer sam se prvi premišljao da krenem za njim, ali sam odustao zbog kučeta, iako nisam siguran da su mu godine neko opravdanje jer to što je uradio u datom trenutku zasigurno ima više značenja, mali je ekstremno bezobrazan, a glup.
Sve u svemu, pogrešno učite decu.
Post je objavljen 08.04.2018. u 18:45 sati.