postoje stvari
koje ne možeš
pronaći u knjižarama
čak i kad tamo uistinu pripadaju
možda rukopis vislave simborske
ili zateći ivu andrića pre nobela
ne možemo tamo videti
ono čega nema
osetiti ono
što nije ovozemaljski
niti su knjige spomenici mrtvih
koji pulsiraju s nabreklim pupoljcima
mrtvi su odavno pokopani
somot umiva čoveka ko majčina utroba
čija lica sad ljubi mraz
i rosa ih biserno ukrašava
te priče su zatvorene mermernim
koricama
samo datumi, kao uzvik
opominju, privlače
listovi podsećaju na kožurine
jer znaš
knjižare su ko ovaj trenutak
kad tražiš reč
da ti kažem
a ne daju se pronaći
ni u milijardu knjižurina
sat užurbano kasni
Post je objavljen 08.03.2018. u 16:08 sati.