Sirotinja je bezočna i otrgla se kontroli. Fascinantno je kako siromah pronađe svoj put ili prečicu ka blagostanju, kao što podzemna voda nađe put svetlosti, zapravo, koliko je narod snalažljiv, žilav i hrabar; što ga više kinjiš i obrezuješ mu misli, želje i ruke, usmeravaš ka ludilu i autodestukciji on je sve jači, gušći, kurčevitiji i jebozovniji.
U prodavnici naslagane lepe boje voća i povrća, tu ima nekog skrivenog zla koje mami ko što su sirotu Evu nasankali da zagrize jabuku i sad je svako razvlači, pa čak i ja.
Narod pažljivo trpa i jabuke i kruške i krastavce i avokada u isti koš, zatim bezbrižno guraju kavez ka izlazu s ovolikim mudima, otkucavaju različite šifre, ajde, bar su jabuke slične ko jaje jajetu i nije nešto previše bitno koja je, kurvanjska neka voćka, ali nekome jesu bitne te razlike i toj osobi kojem je broj pao na um, svakako je različito kad je označi sa 0056 i 0094.
Ma, samo ti računaj...
Svako vala voli da profitira, a taman da se čovek naruga tipu koji misli da je izumeo patent, jebi se, svako ima neke svoje bitne razloge, ali valjda u sitnom novcu nikad nema baš potpunih prevara pošto to cirkuliše i prenosi svoju energiju kao klupko.
Ne, naravno, ti ako umeš možeš da varaš ali nekako ti se sve to vrati jer prokleta jabuka zna šta radi i nemoj da se iznenadiš ako drugi put uzmeš nešto na pošten način, pa shvatiš da su sve jabuke trule i poput živog peska. Taj sitniš te je pronašao. Sitan si lopov.
Nebitan. Ne zanosi se, prijatelju. Zaslepljen si.
Stoga, svako na svoju odgovornost.
Post je objavljen 05.03.2018. u 17:27 sati.