Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/bez-obzira-109

Marketing

Moga si svratit

Prošlo je puno vrimena da se nismo vidili, čuli a ni dopisivali.
Ti si dugo u svom svitu meni nepoznaton, a ja san ti tute, ili
me gledaš pa se smiješ ili se čudiš šta se ja čudin svemu šta
me okruživa. U zadnju san malo zastala s aktivnostin, ko da ti
ne vidiš, malo san metiljava a malo mi se i neda borit sa svin
šta ne valja, a ne valja vele toga.
Dok san ovako u nikon stanju "pustite me svi na miru", ne mogu
se ne sitit tebe i tvoji priča, tvoji savjeta koji su bili kratki, jasni i
čini mi se ko da san ih vatala u letu da štagod ne priskočin. Znala
san da ti ne ponavljaš dva puta isto, reka si i to je to. Znaš kako
san se svin snagan svog mladog života borila za pravdu, nikako
nisan privaćala da se koga progoni a da to nije zaslužijo, da se
koga optuži brez razloga, a znaš da san posebno bila osjetljiva
na omalovažavanje oni slabiji, pa su me stoga dugi niz godina
zvali "Majka Tereza". Nije mi to bilo drago, jerbo ja nikada nisan
nešta veliko žrtvovala da bi drugomu učinila, ja to reknen da sve
šta činin, činin to od viška; matrijala, vrimena. Nikad nisan ostala
gladna da bi neko bijo sit, ili nekoga obukla a da san ja ostala brez
odiće. Šta ti gluposti pričan, ti me znaš bolje od mene same, kakva
god da san, nikad se nisan pritvarala da san više od onoga šta jesan,
možda tu i leži problem.

Doživin ja tute i tamoka štagod šta me pokosi, ono..., ne mogu virovat,
a neda mi se odat okolo i objašnjavat kako to nije to, nego drukčije.
Jesan li u pravu šta san poravnala, ko će narodu ukavizit istinu..., ili kako
li se zove ono za šta ja mislin da je istina?

Eeee, kad bi moga svratit baren na kratko da me malo prosvitliš, da mi
ko i na početku rata daš smjernice koje bi mogla raspršit po svojin potomcin,
naravno, ako me budu zarezivali. Daj baren neki znak da si tute, da me
pratiš i da me brenzaš kad krenen neželjenin smjeron. Za me ti dragi ćaća
nema više smjerova, samo bi ih tila proširit na mlađe. Ne mogu virovat kako
mi je nestalo volje za borbu, za ono golo inaćenje, ko da ja nisan ja.

Ništa mi milije nije bilo nego svoje neistomišljenike uvjerit da smo više kontra
nego jesmo, a sad sve nešto gladin, neda mi se ni vikat zbog aktualni politički'
kiksova, zbog više umirući nego rađajući', neda mi se vikat ni "di su pare",
iako svaki dan gledan kako su ljudi na dnu.

Ajde ti isto ćirni malo do mene da mi podigneš moral i inat, da mi učvrstiš
stavove, tila bi biti borac ko nekad..., može li to ćaća?

Post je objavljen 21.02.2018. u 15:13 sati.