Ležim pod oskorušom u vrtu,
Listam Eliotovu „Ljubavnu pjesmu J. Alfreda Prufrocka“,
Ovo je jedan od onih dana koje bih da zaboravim.
Zatim ustajem i odlazim u sobu,
U kojoj prebireš po majčinoj zlatnini.
Što će ti to?
Kažem: pogledaj me. Dižeš trepavice.
Iz zjenice iskače – on. I bježi.
Sustižem ga lako. Nije veći
Od kukca.
Onda,
Do duboko u noć on i ja pijemo votku.
U ponoć odlazi. On je noćni leptir.
Kako izdrži?
Post je objavljen 16.02.2018. u 15:33 sati.