Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/ddddddddd

Marketing

Ustav RH

Odgledao sam film „Ustav Republike Hrvatske“ i moram da priznam da nisam impresioniran premda pod tim ne mislim da je film kao film loš jer obuhvata teme o kojima treba pričati jer iako zvuči poput nekog klišea svako ima pravo da ne živi u laži. U mom slučaju čim pomislim da je sama ideja prevaziđena, pomalo se zapitam kako je to predstavljeno i očekujem mnogo više od uobičajnih priča.

Mnogo mi se dopada gluma glavnih glumaca: Dejana Aćimovića, Ksenije Marinković i sad već pokojnog Nebojše Glogovca, laičkom procenom mislim da je kvalitetna i uverljiva ali ne pronalazim da je sam pristup temi suviše kreativan niti inovativan štaviše poprilično je sumorno i skromno iako sami akteri po svojoj prirodi i životima nisu.

Film sadrži možda par scena koje su mi umetnički kvalitetne. Volim kad Vjeka guraju na nosilima ka hitnoj pomoći i kad se krv meša sa šminkom, ne zbog čina nasilja i patnje nego iz jednog kreativnog ugla posmatranja i simbolike: svetlost je bačena na lice subjekta i sve ono što bismo trebali da znamo primetno je u tragovima; mešanje Vejka i Katarine.
Naravno, umetnost jeste deo istorije i prati jedno istorijsko razdoblje kojem svedoči ali valjda mi je preko glave silnog kokektiranja kad se govori o jednom a zapravo se misli o nečemu drugom, i taj raskošni tango tolerantnosti koji mi je možda malo iritantan zarad ličnog stava jer ne doživljavam tolerantnost kao nešto pozitivno i sad u ovom slučaju želja koketiranja sa manjinom i svim mogućim nedostacima mislim da je enormno preopširna i da se filmom zapravo nije mnogo toga reklo iako se želelo reći mnogo jer fali fokusiranost ali naravno da je tolerancija prvi stepenik i da sve ono na šta film baca akcenat ima smisla i ne želim da osporavam jer se slažem s glavnom idejom filma.

S druge strane valjda se film i obraća ciljnim grupama koje su na toj lestvici da gledaju ko s kim spava i ko je čije nacionalnosti, sve te površne stvari, naročito na ovim prostorima, zato i mislim da je pun pogodak gledano s neke druge tačke, mogu samo da zamislim zgražavanja.

Ne dopada mi se ni potreba zarad filma da se hrvatski narod u filmu predstavi kao divljački koji živi u prošlosti, naročito neke scene su me podsetile kao da su u pitanju neki diktatori, omladina prepuna delikvenata, ne razumem potrebu čemu demonizovanje iako sam svestan da ima takvih pojedinaca u bilo kojoj državi s kojima naravno nemam nikakvih dodirnih tačaka.
(To je možda i greška scenariste ako nije bio sposoban da napravi isti efekat bez tolikog pravljenja kontrasta među ljudima.)


Po tom pogledu odlično ali mislim da bi bio mnogo bolji film kad bismo samo malko proradili na kreativnosti i na malo većoj slici i boljim kontrastima jer kao što rekoh društvo nije sačinjeno jedino od besnih policajaca koji frkću, trovača pasa, šovinista i sličnih razlupanih ličnosti koje su jezive u svakom društvu. Ipak, mslim da ću umreti a da neću shvatiti šta je htelo da se kaže trovačem pasa koji je ostao na slobodi i nastavio svoja zlodela.

S neke treće strane možda sam takvog mišljenja jer film potiče iz druge države inače ne znam koliko bi mi smetalo da je iz zemlje u kojoj živim jer (samo)kritičnost čak i preterana zlata vredi.
Film ušuškan u sigurnost svoje vizije i ideje retko kad bude u stanju da se pobrine da priča bude koncizna i efektna.


Post je objavljen 14.02.2018. u 14:51 sati.