Meseci se linjaju i ostavljaju bledunjavi trag u vremenu. Neopaženo prolaze. Ne otkucavaju dani, samo odmiču na vrhovima prstiju, odlaze. I znam, da se nikada više neće vratiti niti podsetiti da je taj mesec nekada živeo i davao snagu preko arterija prirode koja bojažljivo gleda kroz promene jednog drveta. Sledeći minut izgleda sličnom onom prethodnom, ima tu nekog lica i naličja. Kiša me podseća na diklofen u kapsuli koji sam malopre popio usled migrene.
Ponekad pomislim da je moje vreme kiša; otkucaji kapi po limovima oživljavaju minutu i podsećaju na starinske okrugle satove po stolčićima. Sat je u vidu bare na cesti, i tad zasigurno znam da vreme teče budući da kapi bivaju poput kazaljki. U tom trenutku sam možda jedino podvesno živ... a onda ne znam šta dalje raditi, gde udariti i od koga se odbiti. Svet je poluizgrađen i ja se budim iz dremeža koji obično potraje nesvesno dugo. Moja duša nije satkana od ushićenja i želja tek samo od cilja, kao što su i roboti.
Mehanizam spirala i šrafova koji se vrte u svojim konfuznim ograđenim krugovima. Škripa od nepodmazanosti često zvući kao vapaj koji cviljenjem grebe i dere nebo, ubija ptice, samo jednim tonom. Govor ubitačan. Nerazumljiv.
Jedina greška u mojoj mašinskoj konstrukciji je abnormalna potreba znati sve unapred. Dan je programiran, pa samim tim i moje vreme. Sneg mi se zgadio od prevelikih i sveopširnih slova o njemu, iako ga i dalje, potajno cenim ali činjenica je da često to o čemu pišu ljudi zapravo biva bljuzgavica. Ali, kiša je na mojoj strani, i tada jedino izlazim, lutam i obnavljam svoje izvore. Ljudi nema, prazne ulice su moje. Misli su jasne i podvest oživljava, najjasnijim tonovima samu sebe sapasava. Živa je, i ja to znam, često i osetim prisustvo moćnije od svake zemaljske sile. Spajam se sa nejasnim delovima tamnih krovova zemlje i pricam sa nejasnim bićima, korenjem, ljudima.
Vraćam se, unapred utabanim prečicama, izračunatim stepenicama i otključavam vrata. Dolazim i opet sebe zatičem na istom mestu u različito vreme. Nerazdvojivi kompromis ce doći na svoje, ali to ne menja činjenicu da se ovih dana menjam, radikalno i prikladno svojoj senci.
Post je objavljen 21.01.2018. u 17:00 sati.