Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/kakotikupus

Marketing

tradicija

pa kako san i naznačija da ova tema upada u rubriku hobi tako ću je i ja razmotrit iz hobija.

daklem, tradicija je nešto šta se vuče godinama, desetljećima, stoljećima, milenijima, čak i kao takva stalno stvara probleme, a stvara probleme samo zato šta glupost ljudima ne dozvoljava da razmišljaju nego da ka majmuni ponavljaju naučeno, čime bi se mogla potvrdit darvinova teorija da su ljudi nastali od majmuna, u šta ja baj d' vej ne virujen jerbo je to još jedno tradicionalno shvaćanje kojega je netko u prošlosti postavio kao mjerilo i to samo zato šta se prvi usudio to iznjeti, dakle darvin kao takav je prekinuo tradicionalno shvaćanje postanka čovjeka i napravio radiklni zaokret u knjizi postanka, a ujedno i postavio sebe kao autoritet u tradicinalnom shvaćanju postanka čovjeka, s čime se ja ane slažem.

ali jebeš darvina, teza mu pada u vodu na samom početku jer se pokazalo da svijet ne baštine najjači nego najprilagodljiviji, što opet ruši mit o tradiciji, a čime svjedoči i selo u nekoj vukojebini bez obzira di se u svijetu nalazilo. di god zaviriš u ta sela vidit ćeš da su ukurcu baš iz razloga zato šta se drže tradicije. svaki onaj koji se nije mirija sa zatucanosti pobiga je iz sela. i onda se danas ovi naši pametni demografi pitaju zašto odumire selo? pa odgovor je vrlo jasan. uvela im se struja pa su mogli slušat radijo i gledat televiziju iz čega su zaključili da postoje i drugi svijetovi i odjebali tradicionalni načim življenja u kojem nisu mogli ni pisnit jer je padre familias reka da to tako ne more jerbo to nije tradicionalno, a ako se i učini, ko će podnit sram od strane sela. pa su to onda ovi šta su tili mislit svojon glavon sve to odjebali i ošli u veće selo jerbo će sram biti manji ako neki kurac i zajebu. eklatantan (jebate, nisan ni zna da baratn nekin ričima) primjer toga je nikola tesla. jebate! čovik je izmislija struju i osvitlija cili svit a njegovo selo je dobilo struju pitaj boga koliko godina iza njega, šta oče reč ostalo u zabiti. isti je kurac i sa henri fordom koji je izmislija pokretnu traku. da nie izmislija pokretnu traku danas bo svi vozili rojsrojseve koji se i dalje rade na tradicionalan način, a to pak znači da bi vi dragi blogeri vidili kurac od auta i još bi se vozili biciklima sa pomočnim motorom ka i u kini 90-tih godina prošlog stoljeća.

e, ali najače pizdarije dolaze, od strane tradicije, kada je u pitanju pripremanje hrane. tu se brale lome koplja ka na vaterlou. jebate, aj ti reci nekoj domaćici da se ono šta radi i šta je radila njena mater, koja je to naučila od svoje matere, a prenosi se od njene matere već pokoljenjima nije tako kako ona radi nedo da more bolje i jednostavnije. ako tako nešto kažeš steka si smrtnog neprijatelja, opet po tradicionalnoj osnovi, do kraja života, pogotova kada je pripremanaje pašticade u pitanju.

ovi dana od blagdana svi su nabavljali ono šta će, na taj sam svečani dan, ponudit svojim bližnjima na degustaciju. ja sam recimo spremija vepra, a šefika ispekla janjetinu, primitivna spiza za jednostavne ljude, e ali, dok san ja tako uzima sušenu brusnicu za vepra u tomija tako je i jedna baba vukla svoju unuku po dućanu u potrazi za suhim šljivama, vukla ju je zato šta unuka vozi auto, a da se unuka držala tradicije nika baba nebi vidila tomija, no sva srića nije tako. e ali, baba gleda šljive i kaže kako ove ništa nisu dobre i da bi tribalo ić na pazar kupit šljive je oni tamo imaju one prave, domaće. je moš mislit šta su domaće! te domaće moš nabavit samo u sime iz donjeg lapca, ove su sve izvađene iz kontejnera iz turske pa ti je isti kurac di i kupuješ. e ali, evo ga na opet, šta će babi šljive? hehe, tu već triba poznavat demografiju i filozofiju. dakle baba sa unukom, u dalmaciji, kupuje šljive koje su jon sve u kurcu, ali šta sprema? sprema pašticadu! ali nije to sve! postavlja se pitanje jel unuka od ćere ili od sina? zaključak je da je unuka od ćere jer se baba nebi toliko trudila i sekirala okolo šljiva da joj je sin u pitanju, naime on je već navika na njenu 'tradicionalnu' pašticadu pa se nema šta dokazivat, ali kad je zet u pitanju onda ta pašticada mora ispast savršenija od njegove matere. e ali pazi sad! pričan ja to šefiki, a ona će, 'a jebate ko to više stavlja suhe šljive u pašticadu! ništa ti ja ne virujen u te stare ricete. tako sa ja čitala i ricetu od moje pokojne babe za pašticadu u kojem piše 'kol'ko mesa tol'ko masti', a jebate diš stavit tri kila masti u pašticadu!!!???' bajd' vej , ja neznan koji se kurac svi brče sa ton pašticadon, još se i posvade na mrtvo ime kad raspravljaju o recepturi pripreme, neš ti jela, ako je sa šljivama onda je puno slatko, ako nema šljiva onda je stupavo, jerbo nema dovoljno šuga, a šug in triba jerbo nisu uzeli pravi komad za pašticadu, pošto je oni pravi duplo skuplji od zamjenskog, pa onda umisto goveđeg frikandoa ili ruže uzmu juneći but ili plečku za koje triba puno više šuga.

no ipak, u nekim stvarima se triba držat tradicije. rečimo npr. šefika je spremila janjetinu u škrovadi tako da prste polišeš, ali isto nije ka ona sa ražnja iz perlice šta se topi u ustima.

Post je objavljen 08.01.2018. u 10:01 sati.