Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/iskonskipag

Marketing

DA SE NE ZABORAVI - PEŠKARIJA





Sićate se ljudi starih Peškarija
kad je ribe bilo koliko si tija,
već u rane ure stizale su koče
birati si moga što ti srce 'oće.



Ovako je Tomislav Ivčić piva o Peškariji. Peškarija (ribarnica) dolazi od talijanske besede pescheria, ca na hrvatskom standardnom rječniku znači ribarnica. Sve dolazi od taljanske besede pesce (riba), ka potiće od latinske besede piscis.
Peškarija je, baš kako i pijaca, centralno misto gradskog života. Di su nestala ta mista u gradu Pagu, i di im je danas misto?

Pred nama su blajdani kih će pratit post, tako da bi peškarija tribala bit misto di ćeš critit najviše judi.
Ne znan kada je u Pag izgrajena peškarija, ali zato znan da je srušena 2008. kada je pocela restauracija starog paškog mosta. Sigurno da je bilo judi ki su bili protiv toga, jer je peškarija bila misto okupljanja. Tu se od banka do banka, od kašete do kašete, od sardele do zubaca, ćakulalo, ogovaralo, karalo.

Isto tako od peškarije imamo i drugu besedu, a to je peška. Ca imaš za pešku?, najcešće je pitanje ribaru kada gre na ribe. Ni to bilo pitanje samo ribaru. Najcešće pitanje kartaša, oni ki igraju briškulu i trešetu je:- ca si peška? Kada igra ne gre onako kako su zamislili, onda se gre u pešku kako bi se igra okrenula. Ki put je peška uspješna, ki put ni, isto kako i ribaru.

Današnja paška peškarija nevridna je da bi se Pag moga osjećat gradom i izgubila je onaj duh po kome bi se moglo reć da Pag pripada Mediteranu i njegovoj kulturi i civilizaciji.


Proć kroz vrata peškarije, je ulazak u neka davna, skoro zaboravjena, ali lipa vrimena. Neka nam beseda peškarija barem malo bude znamen tih vremena, barem onima ki se još sićaju tih vremena.



Post je objavljen 09.12.2017. u 15:48 sati.