Marketing
moja mala radionica
Primetih da sam jedina osoba koja non - stop govori o snegu a onda kad padne sneg pretvaram se kao da ne postoji. Takav sam ja i za Novu godinu - ispada da imam u sebi nekakav duboko usađen srećan duh i kako se približava taj dan ja sve manje sijam i odlazim sve više u onu kontra stranu, btw, primetih kad novinari nisu sigurni kako se to piše napišu naslov: „Priprema za NOVU GODINU!“ Baš me evo živo interesuje zašto sve velikim slovom?! No, sve u svemu, bio sam u pravu: sneg se brzo otopio.
Ispočetka bio beo a kasnije postao siv kao naše belo kuče kad ode iza prašnjavog ormana. Trebali smo da ga zovemo Praško.
Mom oku stručnjaka za snežne pahulje nije moglo da promakne ono sivilo. Kao što rekoh: farsa!
Izbori, sneg, zima, leto, neki tvrde i kosmos.
Sinoć taman da zaspim i baš mi palo na um kako je ovaj svet čudan. I mi kao bića i svo to neko postojanje. Šta se to tamo negde izvan svega ovoga dešava. Baš mi je to sve nedokučivo... ali valjda kad prevariš nameru padavine nekako osećaš se mnogo pametno.
Juče:
Danas:
Samo nemojte da mi zumirate prozor koji je prljav. Da me mama G. sad vidi rekla bi: au, crni V. šta radiš to...jesi li ti normalan? Naravno da se ti uglovi mogu oprati štapićem za uho, nego, ti ne voliš... misiš da ljude to ne zanima, itd. da, ne volim ni samo okno da perem kamoli te sitnice.
Već mogu da je zamislim kako odmahuje glavom.
Ali...ali... ja sam muško i živim sam u sobi, tako da je donekle sve moguće i dopušteno.
Post je objavljen 04.12.2017. u 15:22 sati.